Invazija Rusije na Ukrajinu oživela je proširenje EU kao imperativ, ali treba preduzeti mere da zemlje članice ne mogu više da blokiraju pristupne pregovore da bi ostvarile svoje nacionalne interese, ocenila je stručnjak za međunarodne odnose Natali Toči.
U autorskom tekstu za Gardijan, pod nazivom "EU uskoro mora otvoriti vrata novim članicama - njen opstanak zavisi od toga", Toči navodi da je proširenje godinama bilo niskog prioriteta i da nije bilo velikog napretka u evropskim integracijama zemalja Zapadnog Balkana, ali da su se stvari promenile.
"Činjenica da je proširenje strateški prioritet omogućava prijem novih članova. Ali ne čini to sigurnim", navela je Toči.
Za razliku od balkanskih zemlja kojima EU nije potrebna zbog bezbednosnih garancija, jer su Albanija, Crna Gora i Severna Makedonija članice NATO, a u BiH i na Kosovu je veliko prisustvo snaga Alijanse, na istoku Evrope je sasvim drugačiji scenario.
"Odsustvo štita NATO za zaštitu Ukrajine, Moldavije i Kavkaza znači da ove zemlje članstvo u EU vide kao zamenu garancije bezbednosti", ocenila je Toči.
Ipak, dodala je, aspiracije Ukrajine da postane članica EU izazvala je strah na Zapadnom Balkanu da će biti zapostavljen.
"Srbija ne želi ništa da ima s NATO, a njeni bliski odnosi s Moskvom zakomplikovali su nastojanje Beograda da uđe u EU, još i više od ruske invazije na Ukrajinu", piše kolumnistkinja Gardijana.
Najnoviji zamah u vezi s proširenjem ipak pomaže balkanskim zemljama, ocenila je Toči, dodajući da bi pristupni pregovori Albanije i Severne Makedonije i dalje bili zaglavljeni da nije bilo invazije na Ukrajinu, a BiH ne bi dobila status kandidata.
Takođe, EU možda ne bi odobrila budžet od šest milijardi evra za svoj Plan rasta za Zapadni Balkan koji, ako bude realizovan u punom potencijalu, može dobiti gotovo isto novca po stanovniku kao punopravne članice iz kohezionog fonda.
"To bi prvi put učinilo ekonomsku konvergenciju između EU i Zapadnog Balkana više od pukog sna", navela je Toči, ali dodaje da to nije dovoljno.
Naredni evropski komesar za proširene, prema njenom mišljenju, treba da podigne nivo ambicije onoga šta postepena integracija zaista može da donese, "uz razmatranje šargarepa kao što je ulazak u zonu Šengena".
Toči je dodala i da preogovori o narednom sedmogodišnjem budžetu EU, za period od 2028. do 2034, takođe treba da uključe finansijske implikacije pridruživanja novih članica.
"Najvažnije, moraju se preduzeti koraci da se izbaci glavni otrov iz postojeće politike proširenja. Predugo je proširenje bilo talac hirova postojećih članica koje žele da promovišu svoje nacionalne interese. Bilo da se radi o Kipru i Grčkoj preko Turske, Grčkoj i Bugarskoj preko Severne Makedonije, Francuskoj (u prošlosti) i Grčkoj preko Albanije, ili Mađarskoj preko Ukrajine, eksploatacija politike pridruživanje od različitih članica za promovisanje svojih (legitimnih ili drugačijih) interesa je dramatično urušio njen kredibilitet stalnim menjanjem kriterijuma za zemlje kandidate", istakla je Toči.
Ona je dodala da je "glavni put kojim se širi taj otrov" davanje prilika vladama članica da blokiraju proces u svakoj fazi.
"Mađarska Viktora Orbana više ni ne pokušava da sakrije tu nameru. Ipak, u pravu EU ne postoji ništa što bi zahtevalo takvo mešanje članica, od kojih se traži samo da daju zeleno svetlo na početku i na kraju procesa", navela je Toči.
U prethodnim rundama proširenja, međukoraci su ispravno tretirani kao tehnička pitanja u rukama Komisije, podsetila je Toči, smatrajući da je politički i pravno moguće vratiti se ovom metodu.
To zahteva da neko pokrene to pitanje i da postoji "kritična masa", dodaje Toči i navodi da su Nemačka i Slovenija već predložile načine da se proces rastereti.
Ostale zemlje članice koje podržavaju evropsku integraciju Zapadnog Balkana, poput Austrije, Hrvatske, Češke, Italije i Slovačke, trebalo bi da slede taj primer, a treba da se čuje i glas Poljske i baltičkih zemalja koje su zainteresovane za članstvo Ukrajine i Moldavije u EU, i onih koje su nedavno ponovo počele da podržavaju proširenje, kao što je Francuska.
Biće zemalja koje će se tome protiviti, kao što su Mađarska i možda Bugarska, Grčka i Kipar, ali istorija evropskih integracija je, navodi Toči, pokazala da kada postoji kritična masa koja podržava određenu odluku, veoma je teško tvrdoglavim članicama da joj se dugo odupiru.
"Ako pristalice proširene EU istinski veruju u to, krajnje je vreme da se to pokaže konkretnim političkim delovanjem, a ne samo rečima", zaključila je Toči.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Evropska komisija
