Crna Gora je i dalje posvećena manjinskim pravima, ali su potrebni dodatni napori da se poboljšaju međuetnički odnosi, saopštilo je 10. oktobra ekspertsko telo Saveta Evrope.
Savetodavni komitet Okvirne konvencije za zaštitu nacionalnih manjina Saveta Evrope (FCNM) u izveštaju navodi da uprkos snažnim političkim i društvenim turbulencijama proteklih pet godina, koje su pogoršane uticajem spoljnih aktera, Crna Gora ostaje posvećena manjinskim pravima, definišući se kroz svoju različitost i interkulturalizam, i ostajući aktivna u promovisanju kultura, identiteta i učešća nacionalnih manjina u teškim društvenim uslovima.
Međutim, potrebni su istinski napori da se stabilizuju i unaprede međunacionalni odnosi koji su uzdrmani poslednjih godina.
Politička nestabilnost u Crnoj Gori je delom posledica pandemije kovid-19, ali je dobrim delom rezultat Zakona o slobodi veroispovesti koji je na kraju izmenjen kako bi se uklonile sporne odredbe, smatra Savetodavni komitet.
Takođe se pominje da spoljni akteri mogu nastojati da instrumentalizuju različitost kako bi uticali na političku i društvenu situaciju u zemlji. Savetodavni komitet posebno primećuje "pritisak koji je vršen na pravo na slobodno samoidentifikovanje tokom popisa 2023".
Komitet je ocenio da pravni okvir za zaštitu pripadnika nacionalnih manjina predstavlja čvrstu osnovu za unapređenje manjinskih prava koja se mahom poštuju, posebno u pogledu obrazovanja na jeziku albanske manjine. Navodi se i da postoji širok spektar podrške manjinskim kulturama, pre svega kroz Fond za zaštitu i ostvarivanje manjinskih prava, ali i dodaje da je potrebno poboljšati rad tog fonda.
Komitet Saveta Evrope apeluje na vlasti da preispitaju proceduru imenovanja Komisije za procenu rada Fonda kako bi se osiguralo da bude reprezentativna za sve nacionalne manjine.
U izveštaju se dodaje da i dalje postoji jaka podela između severnih područja Crne Gore, generalno manje ekonomski razvijenih, i južnih primorskih regiona koji su generalno razvijeniji, zahvaljujući rastućoj turističkoj industriji.
Sever je gušće naseljen pripadnicima bošnjačke i muslimanske manjine, a stanje tamo posebno zabrinjava u pogledu efektivnog učešća pripadnika nacionalnih manjina u društveno-ekonomskom životu. Ovaj regionalni disparitet je takođe izvor nekih međuetničkih neslaganja. Treba obratiti pažnju na rešavanje ovih pitanja, ukazao je Komitet.
Takođe je zabrinajvajuća situacija Roma i Egipćana i zahteva hitnu pažnju vlasti na svim nivoima kako bi se rešila lokalna pitanja u vezi sa stanovanjem, dokumentima i pristupom zdravstvenoj zaštiti, navodi se i dodaje da najveći nivo etničke netrpeljivosti vlada prema Romima i Egipćanima.
Savetodavni komitet poziva vlasti Crne Gore da osiguraju pristup adekvatnom smeštaju za Rome i Egipćane kao prioritet, kao i da im obezbede efikasan pristup srednjem i univerzitetskom obrazovanju.
Političko učešće pripadnika nacionalnih manjina i dalje pruža raznoliku sliku, pri čemu su Albanci i Bošnjaci zastupljeni u parlamentu i vladi. Romi su, međutim, isključeni, i pravno, jer pozitivna akcija koja postoji za pripadnike hrvatske manjine (niži izborni cenzus) nije proširena na pripadnike romske manjine. Savetodavni komitet ponovo apeluje na vlasti da poštuju princip jednakog tretmana i da prošire ovu odredbu na brojčano male nacionalne manjine, posebno na Rome, navodi se u izveštaju.
Izvor. Beta
Foto: Beta
