Prekid vatre u Ukrajini pod ruskim uslovima predstavlja najveći rizik za Evropsku uniju, ocenjuju evropski stručnjaci, dok je sukob između Srbije i Kosova, prema njihovom mišljenju, malo verovatan.
Evropski univerzitetski institut i Institut EU za bezbednosne studije objavili su 28. januara u Briselu izveštaj "Globalni rizici za EU", koji daje percepcije stručnjaka za evropsku politiku o pretnjama po jedinstvo, bezbednost i prosperitet EU.
U istraživanju, sprovedenom u novembru 2024, gotovo 400 ispitanika je procenjivalo 30 unapred definisanih rizika na osnovu toga koliko je verovatno da će se desiti ove godine i koliki bi uticaj imali na EU.
Među rizicima uključenim u istraživanje, konflikti na Zapadnom Balkanu svrstani su u grupu malo verovatnih rizika.
"Potencijalni konflikt na Zapadnom Balkanu, bilo da se radi o novoj konfrontaciji između Kosova i Srbije ili remetilačkom secesionističkom potezu Republike Srpske u Bosni i Hercegovini, spada u male rizike i u pogledu verovatnoće i uticaja", navodi se u izveštaju.
Najveću zabrinutost predstavlja prekid vatre u Ukrajini pod uslovima koje diktira Moskva, a među rizicima s najvećim uticajem su američki izolacionizam, eskalacija taktike hibridnog rata i neodrživost trajnog mira na Bliskom istoku.
"Pritisak na Ukrajinu da prihvati ishitren kompromis sa Rusijom nije samo strateški pogrešan korak, to je egzistencijalni rizik za bezbednost Evropske unije", rekla je, autorka studije i istraživač na Evropskom univerzitetskom institutu Veronika Anghel, dodajući da anketa pokazuje ogroman konsenzus stručnjaka po tom pitanju.
Sedam rizika je direktno povezano sa Rusijom, što naglašava "stalnu nestabilnost koja proizilazi iz geopolitičkih ambicija Moskve", saopštio je Evropski univerziteti institut.
U izveštaju se ukazuju na opasnost od obnove ruske vojne akcije u susednim državama koje nisu članice NATO i od proruskih vlasti u Gruziji i, potencijalno, Moldaviji.
Stručnjaci ne očekuju da ulični protesti ili međunarodni pritisak spreče postavljanje proruske vlade u Gruziji nakon osporavanih parlamentarnih i predsedničkih izbora 2024. godine, a zaustavljanje te zemlje na putu ka EU se smatra najverovatnijim scenarijem.
Formiranje proruske vlade u Moldaviji posle parlamentarnih izbora ove godine predstavljalo bi veliki rizik, ali prema oceni stručnjaka to je znatno manje verovatno nego u Gruziji, verovatno zbog izbora proevropske predsednice Maje Sandu.
Rezultati istraživanja takođe pokazuju rastuću zabrinutost zbog zavisnosti Evrope od američkih bezbednosnih garancija.
"S obzirom da retorika predsednika Donalda Trampa signalizira moguće povlačenje iz transatlantskih obaveza u oblasti odbrane, stručnjaci smatraju da je povlačenje američkih bezbednosnih garancija rizik s velikim uticajem na EU, jednako kao i ruski nuklearni napad", navodi se u saopštenju.
Sajberbezbednost, nestabilnost na Bliskom istoku, rat Izraela i Hamasa, zajedno s mogućnošću proširivanja konfrontacije koja bi uključila Iran, takođe predstavljaju pretnje s velikim potencijalnim uticajem na EU.
Neregularne migracije sa Bliskog istoka i severne Afrike smatraju se izvorom pretnje za EU jer bi mogle da budu iskorišćene za dublju fragmentaciju unutar EU.
Sukob NATO i Rusije, kao i ruski nuklearni napad se smatraju malo verovatnim, ali ti scenariji naglašavaju stalnu nestabilnost evropskog bezbednosnog okruženja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: eui.eu
