Bugarska bi mogla da uđe u zonu evra 2024. ali su građani najsiromašnije članice EU podeljeni po tom pitanju. Osim skeptika u zemlji, Sofija treba da ubedi i partnere iz EU da je spremna. Naime, iako Bugarska ispunjava makroekonomske zahteve za zonu evra, iz Brisela ukazuju na probleme u borbi protiv korupcije.
Oni koji su za napuštanje leva i ulazak u Evropsku monetarnu uniju kažu da Bugarska treba da bude "kao ostale evropske zemlje" i koristi evro.
Protivnici prelaska strahuju da evro znači poskupljenja, što je bila bojazan mnogih Evropljana iz 12 zemalja EU koje su počele da koriste zajedničku evropsku valutu 1. januara 2002.
Bugarka Valerija Petrova (58) kaže da je brine da bi Bugarska "mogla jednog dana da se nađe u cipelama Grčke koja je morala da sprovodi bolne reforme u zamenu za pomoć tokom dužničke krize".
Istovremeno u udruženju organizatora putovanja ABTTA kažu da bi im jedinstvena valuta olakšala poslovanje ali strahuju od mogućeg "smanjenja kupovne moći" Bugara.
Bugarska se 2020. priključila Evropskoj bankarskoj uniji i ušla u Mehanizam deviznih kurseva (ERM II) u kome kandidat za prelazak na evro mora da provede najmanje dve godine pre ulaska u zonu evra.
Planirani kurs za prelazak je 1,95583 leva za evro, što je vrednost valute od kada je zona evra uspostavljena 1999.
Planirane kampanje
Nova bugarska vlada obećala je da će "preduzeti sve neophodne korake za priključenje zoni evra" a ministar finansija Asen Vasilev pozvao je na "široku javnu raspravu" kako bi se ubedili skeptici.
Na pitanje da li je 2024. realan cilj za ulazak Bugarske u zonu evra, Vasilev je za AFP u intervjuu u novembru rekao da će to "zahtevati malo posla" ali da on misli da je izvodljivo.
Izuzimajući Socijalističku partiju, širom političkog spektra "postoji relativni konsenzus" oko podrške ulasku u zonu evra, rekao je ekonomista Centra za studije demokratije (CSD) Ruslan Stefanov.
Ipak, mnogi Bugari se plaše rasta cena jer se još sećaju ekonomske krize 1996-97. kada je propalo 14 banaka a inflacija premašila 300%.
Pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda, Bugarska je uvela valutni odbor kojim je fiksirala kurs leva prema evru. To je spustilo inflaciju i pomoglo bugarskim vladama da drže finansije pod kontrolom.
Bugarska je jedna od najmanje zaduženih članica EU jer joj je javni dug 24% BDP.
Kada pređe na evro, neke od prednosti valutnog odbora će nestati i Bugarska će verovatno moći da pozajmljuje po nižim kamatama, što zabrinjava neke kreatore politike.
Vasilev kaže da je on za postavljanje drugog mehanizma kako bi se izbeglo da "zemlja upadne u spiralu duga".
Izazov spolja
Ministar je, uz izazove u zemlji, svestan da možda neće biti ni političke volje drugih članica EU kada je reč o ulasku Bugarske u zonu evra.
Bugarska, zemlja sa manje od sedam miliona stanovnika, jeste ispunila sve makroekonomske uslove za ulazak u zonu evra ali je visok nivo korupcije ono što brine njene partnere iz EU.
Jedan evropski izvor ukazao je na "pitanja o Bugarskoj i sistemima koje ona ima" za borbu protiv pranja novca ili korupcije.
Upravo je borba protiv tih problema istaknuta u programu nove vlade ali će biti potrebno neko vreme pre nego što EU bude ubeđena da je Bugarska spremna.
Brisel želi da bude uveren da bugarsko pristupanje zoni evra neće imati neke "povratine uticaje", rekao je izvor.
Za to vreme neki Bugari strahuju da bi njihov ulazak u zonu evra mogao da se "otegne" kao u slučaju kandidature za Šengen.
Iako je ispunila tehničke zahteve za ulazak u Šengensku zonu pre deset godina, Bugarska još nije deo tog prostora.
Izvor: EURACTIV.com with AFP
Foto: Shutterstock.com
