Ukrajina je podnela zahtev za prijem u Evropsku uniju po ubrzanoj proceduri, ali su iz Brisela već poručili da je za tako nešto potreban konsenzus svih članica Unije, a da među njima ima različitih mišljenja.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski potpisao je zahtev za članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji u prisustvu predsednika vlade Denisa Šmihala i predsednika parlamenta Ruslana Stefančuka.
Ambasador Ukrajine u Holandiji Vsevolod Čencov poručio je 1. marta na tviteru da je zahtev predao predstavniku predsedavajuće EU, Francuske u Briselu. "Zahtev je registrovan. Postupak je pokrenut", napisao je Čencov.
Zelenski je na Telegramu napisao da je cilj Ukrajine "da bude zajedno sa svim Evropljanima i pre svega ravnopravna", dodajući da je "siguran da je to fer i da Ukrajina to zaslužuje".
Formalni zahtev usledio je nakon što je Zelenski nekoliko dana ranije pozvao EU da se hitno izjasni o težnji njegove zemlje da postane deo Unije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je 27. februara naglasila da je Ukrajini mesto u EU i da Unija želi da ta zemlja postane njena članica.
Međutim, nakon što je Zelenski ranije najavio da će tražiti članstvo u EU, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel rekao je da to zahteva jednoglasnost 27 članica i da među njima trenutno postoje "različita mišljenja" kada je reč o proširenju.
Zahtev Ukrajine naišao je i na snažan odjek u nekim zemljama EU u istočnoj i centralnoj Evropi.
Neposredno pre zvaničnog zahteva Ukrajine, lideri osam članica EU iz istočne i centralne evrope su 1. marta zatražili od EU da donese "brzu i mudru odluku" i da se Ukrajini bez odlaganja dodeli status kandidata, sa njom otvore pregovori o članstvu i da bude primljena u Uniju do 2030. godine.
Ukrajina zaslužuje "Najveću političku podršku" i "perspektivu članstva u EU" napisali su u otvorenom pismu šefovi država ili vlada Češke, Estonije, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovačke, Slovenije i Bugarske.
Međutim, podnošenje zahteva za članstvo u EU je pretežno simboličan čin, a proces pridruživanja može da traje godinama.
Zemlja koja želi da postane deo EU mora da prođe kroz kompleksan i dugotrajan proces reformi kako bi se prilagodila standardima Unije. U to spada i dokaz da se finansije zemlje kreću u pravcu koji će joj omogućiti da jednog dana kao valutu uvede evro i postane deo evrozone.
Nemačka je još poslednednjeg dana februara pomalo ohladila nade Kijeva u brzi prijem u EU.
"Ukrajina je deo ove evropske kuće i znamo da kod mnogih Ukrajinaca postoji, i da je postojala želja za tešnjim vezama sa EU", rekla je nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok posle razgovora sa svojim slovenačkim kolegom Anžejem Logarom u Berlinu.
Dodala je, međutim, da je "svima jasno da ulazak u EU nije nešto što se realizuje u nekoliko meseci, nego zahteva intenzivan i sveobuhvatan proces transformacije".
U ovom trenutku status kandidata za članstvo u EU ima pet zemalja - Srbija, Turska, Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija, ali je proces pristupanja Severne Makedonije i Albanije, koji je Brisel spojio, dospeo u ćorsokak jer je Bugarska uložila veto na otvaranje pretpristupnih pregovora sa Skopljem.
Poslednja zemlja koja je ušla u EU bila je 2013. Hrvatska.
Izvor: EURACTIV.com, EURACTIV.rs
Foto: Beta/AP
