U mnogim zemljama 8. maj se obeležava kao Dan pobede u Drugom svetskom ratu 1945. godine, ali veliki broj stanovnika najvećih zapadnopevropskih zemalja i SAD i 80 godina od kraja rata strahuje da za njihovog života mogu da se ponove zločini poput onih iz vremena nacizma i fašizma, pokazalo je istraživanje agencije JuGov.
U reprezentativnoj anketi koju je Institut za ispitivanje javnog mnjenja sproveo u SAD, Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i Španiji, između 31% i 52% građana je reklo da je moguće da se takve strahote ponove i u njihovoj sopstvenoj zemlji.
Na pitanje da li misle da je tako nešto moguće u nekoj drugoj zemlji zapadne Evrope pozitivno je odgovorilo čak između 44% i 59% anketiranih. Takvu bojazan najviše dele Britanci (59%), a najmanje u tako nešto veruju Italijani (44%).
Interesantno je da i Evropljani i Amerikanci veruju da je pre moguće, nego nemoguće da se tako nešto dogodi u SAD. Sa tom konstatacijom saglasilo se između 44% i 62% ispitanih, a među njima i 52% Amerikanaca, 62% Britanaca i 54% Nemaca. Najmanje u takvu opasnost veruju Italijani (44%).
Istovremeno naveći postotak ipitanih je ocenio i da su SAD igrale glavnu ulogu u pobedi nad Hitlerovom Nemačkom, sa izuzetkom Britanaca, koji misle da je to bila njihova zemlja (41%), pa zatim Sovjetski savez (17%) i tek onda SAD sa 14%. Odgovor na to pitanje nije dalo između 19% i 25% anketiranih.
Velika većina građana Velike Britanije (84%), SAD (74%) i 62% Francuza msli da je učešće njihove zemlje u Drugom svetskom ratzu bilo ispravno. Za razliku od njih, to za svoju zemlju misli samo 8% Nemaca i 18% Italijana. Većina Nemaca (70%) i Italijana (56%) misli da je bilo pogrešno što su te dve zemlje ratovale.
Takođe, tačno polovina ispitanih Nemaca i 41% Italijana izrazilo je stid zbog uloge svoje zemlje u ratu. Italja je do pada Musolinijevog režima 1943 sa Nemačkom i Japanom bila deo sila osovine, a zatim je prešla na stranu saveznika.
Ipak, 46% Nemaca misli da se njihova zemlja dobro suočila sa nacističkom prošlošću, a sa tim se slaže i 49% Amerikanaca i 58% Britanaca. Francuzi su u tome uzdržaniji i samo 34% misli da su se Nemci dobro suočili sa zločinima koji su počinjeni u njihovo ime.
Na pitanje ko je najzaslužniji za očuvanje mira na evropskom kontinentu, dobar deo ispitanih je u svim zemljama ocenio da su to bile Ujedinjene nacije. Takvo je uverenje izrazilo najmanje Nemaca (44%), a najviše Francuza (60).
Procentualno najveće priznanje anketirani su, međutim, odali NATO (52% do 66%), a 45% do 56% ispitanih je reklo da je očuvanju mira kasnije veliki doprinos dala Evropska unija.
U anketi je postavljeno i pitanje koliko građani misle da su upoznati sa događajima u vremne nacizma i fažizma, i tu prednjače Francuzi i Nemci, kojih je 72%, odnosno 70% reklo da znaju jako puno, ili dosta toga o ratu i događajima koji su mu prethodili. U Španiji, koja formalno nije učestvovala u ratu, takav je odgovor dalo namjanje anketiranih - 40%.
Razlikuju se, međutim odgovori u kojoj su meri to znanje stekli u školi. Dve trećine Francuza reklo je da su školi puno o tome naučili, a to je reklo 60% Nemaca i svega 34% Španaca.
Ipak, velika većina građana evropskih zemalja i SAD (82% do 90%) saglasna je da je i dalje važno da se o tome uči i u školi, a između 72% i 87% veruje da su Drugi svetski rat i godine koje su mu prethodile relevantne i za današnji svet.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
