Lideri Nemačke, Francuske i Italije, Olaf Šolc, Emanuel Makron i Mario Dragi borave u Kijevu kako bi izrazili solidarnost sa Ukrajinom, ali i ublažili rastuće nezadovoljstvo zbog njihove dosadašnje mlake podrške Kijevu.
Analitičari ipak ocenjuju da njihova poseta 16. juna uglavnom služi za unutrašnje političke potrebe i da verovatno neće iz temelja promeniti politiku Berlina, Pariza i Rima prema Ukrajini.
Makron, Šolc i Dragi, kojima će se u Kijevu pridružiti i predsednik Rumunije Klaus Johanis, izjavili su po dolasku u Kijev da je to "važan trenutak" i "poruka evropskog jedinstva prema Ukrajini".
Nakon što su izašli iz specijalnog voza kojim su iz Poljske stigli u Kijev, Makron je rekao da će posetiti mesta koja su napadnuta.
Više izvora potvrdilo je da će trojica lidera u Kijevu razgovarati o želji Ukrajine da se pridruži EU i o daljoj finansijskoj i vojnoj pomoći. U Briselu će narednih dana biti razmotren zahtev Kijeva da dobije status kandidata za članstvo u EU.
Nemačka i Francuska su se poslednjih nedelja našle na meti sve jačih kritika, a nekoliko visokih ukrajinskih zvaničnika optužilo je dve najveće članice EU da ne čine dovoljno da pomognu Urajini u borbi protiv Rusije i da ne žele da prekinu veze sa Rusijom.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je za nemačku javnu televiziju ZDF osudio pokušaje "balansiranja između Ukrajine i odnosa sa Rusijom".
Ipak analitičari ne veruju da će poseta izazvati neku bitniju promenu političkog kursa tri članice EU.
"Mislim da je to više neka simbolična politika, što ove trojica lidera, koji su oprezniji i oklevaju kada je reč o isporukama oružja i odnosima sa Rusijom putuju u Ukrajinu, izjavio je za EURACTIV Štefan Majster, šef Programa za međunarodni poredak i demokratiju u Nemačkom savetu za spoljnu politiku (GDAP).
Ni tajming nije slučajan, pošto Evropska komisija u petak, 17. juna treba da objavi da li će predložiti da se Ukrajini dodeli status kandidata za EU.
Postoje međutim, i u Nemačkoj, i u Francuskoj i u Italiji brojni domaći razlozi za sadašnju posetu.
Posebno se pod pritiskom našao kancelar Olaf Šolc, koji je u maju izjavio da ne želi da putuje u Ukrajinu "u blic posetu samo da bi se tamo fotografisao". U međuvremenu se našao pod unakrsnom vatrom kritičara, jer do sada nije isporučio Ukrajini obećano teško naoružanje i zbog njegovog oklevanja.
Poseta francuskog predsednika Makrona, sa druge strane, odigrava se samo nekoliko dana pre drgog kruga parlamentarnih izbora, na kojima Makron želi da odbrani dosadašnju parlamentarnu većinu protiv leve koalicije NUPES koja je u poslednje vreme stekla značajnu podršku birača.
I dok su dodatna finansijska i vojna pomoć Ukrajini i davanje statusa kandidata za članstvo u EU na vrhu dnevnog reda, vrlo je verovatno da će u Kijevu biti reči i o eventualnim mirovnim pregovorima sa Rusijom.
U tome je posebno jasan bio Makron, koji je početkom juna rekao da Zapad "ne sme da ponizi Rusiju", čime je izazavao oštru kritiku Ukrajine.
Taj stav Makron je ponovio i 15. juna prilikom posete Rumuniji i Moldaviji, rekavši da će "predsednik Ukrajine i njegovi zvaničnici morati da pregovaraju sa Rusijom".
Šolc se uzdržavao da javno pozove na rovne pregovore, ali je Štefan Majster uveren da Nemačka i Francuska "u tom pitanju imaju vrlo slične stavove".
"Mislim da će poseta služiti i da se ispitaju eventualni uslovi za prekid vatre i kakve su u tom pogledu pozicije Ukrajine", rekao je Majster.
Najnovije ispitivanje Evropskog saveta za spoljne odnose (EFCR) ukazuje da Makron i Šolc u tome veoma dobro osluškuju i stav javnosti u svojim zemljama.
Anketa je pokazala da, sa izuzetkom Poljske i Velike Britanije, evropski birači u najvećoj meri (35%) žele da se rat što pre završi, dok samo 22% veruje da samo jasan poraz Rusije može da donese mir.
Broj onih koji priželjkuju što brži kraj sukoba još je veći u Italijij, Nemačkoj i Francuskoj, gde 52%, 49% i 41% građana želi mir čak i po cenu ukrajinskih ustupaka Rusiji. Samo 16% Italijana, 19% Nemaca i 20% Francuza veruje da samo poraz Rusije može da donese mir.
Međutim, Ukrajina je već jednom odbacila ideju mogućeg mirovnog plana u kojem bi posredovale Francuska i Nemačka, kao što je to svojevremenom uradila i sa sporazumom iz Minska, kojim je 2014. i 2015. godine uspostavljeno primirje na istoku Ukrajine
"Bojim se da oni žele da postignu treći Sporazum iz Minska. Reći će da treba zaustaviti ono što izaziva probleme sa hranom i ekonomske probleme", rekao je za nemački list Bild glavni savetnik Zelenskog, OLeksij Arestovič.
Za Arestoviča takva opcija ne dolazi u obzir. Putin je ubio ljude u Buči, "a Zapad sad kaže da treba da mu sačuvamo obraz", rekao je savetnik Volodimira Zelenskog.
Izvor:EURACTIV.com
Foto: Beta/AP
