Ukrajina vrši pritisak na EU da zabrani ruskim turistima ulazak u blok ali je Unija podeljena po tom pitanju. Neke članice kojima je Rusija u susedstvu prestale su da primaju zahteve za vize ili ograničile njihovo izadavanje ali zabrane na nivou EU nema.
Pitanje viza za Ruse i eventualne zajedničke pozicije biće na dnevnom redu ministara spoljnih poslova EU na sastanku u Pragu 31. avgusta.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tražio je od Zapada da zatvori granice za Ruse rekavši za Vašington post da (Rusi) "treba da žive u svom svetu dok ne promene filozofiju".
Kremlj je apel Kijeva nazvao iracionalnim i obećao odmazdu.
Članice sa istoka EU - Letonija, Litvanija i Poljska, prestale su da izdaju nove turističke vize Rusima ubrzo pošto je Rusija napala Ukrajinu krajem februara.
Estonija je otišla korak dalje i zabranila ulazak Rusima sa vizama koje je ona izdala. Takođe želi da stopira Ruse kojima je vize izdala neka druga članica EU.
Finska, zemlja sa najdužom evropskom granicom sa Rusijom, od 1. septembra će smanjiti broj obrada zahteva za turističke vize za Ruse na samo 10% od uobičajenih 1.000 na dan.
Mera Finske svakako će delovati jer su Rusi masovno preko te zemlje išli u druge evropske države, pošto je u sklopu EU sankcija evropski vazdušni prostor zatvoren za letove iz Rusije.
Šengenske vize
Rusi za turistička putovanja koriste šengenske vize koje uobičajeno važe u 26 članica EU i susednim zemaljama, uključujući Švajcarsku i Norvešku. Te vize omogućaju boravak do 90 dana u periodu od 180 dana.
U 2021. je 26 članica EU dobilo oko tri miliona zahteva za Šengen vizu. Od tog broja, 536.000 su bili zahtevi Rusa a samo 3% njihovih zahteva je odbijeno.
Estonija želi da se pravila EU promene kako bi joj se omogućilo da zaustavi Ruse sa Šengen vizom bez obzira na to u kojoj je članici izdata.
Međutim Siril Bret (Cyrille) iz nezavisnog instituta Žak Delor misli da su "male šanse da se to usvoji", čak i kada bi javno mnjenje bilo za.
Naime, sankcije EU zahtevaju jednoglasnost 27 članica a poslednji paketi pokazali su protivljenje nekih, posebno Mađarske koja je očuvala prijateljske odnose sa Moskvom.
Stav Češke, koja trenutno predsedava EU, više je iznijansiran. Prag smatra da je "neprikladno" da ruskim turistima u vreme agresije sve bude kao obično ali ne podržava totalnu zabranu.
Češka želi da nastavi da dozvoljava ulazak ruskim novinarima i drugim građanima koji se plaše progona.
Taj uslov uglavnom prihvataju zemlje koje su za zabranu turističkih viza, uključujući Ukrajinu.
Kaznite Kremlj, ne Ruse
Nemačka i Portugalija potpunu zabranu turističkih viza za Ruse na nivou EU vide kao štetnu, kada je reč o Rusima koji se ne slažu sa Kremljom i pokušavaju da odu iz zemlje.
EU je u februaru ograničila vize Rusima povezanim sa Kremljom, uključujući zvaničnicima, vlasnicima diplomatskih pasoša i šefovima kompanija. Međutim, turističke vize i dalje se daju.
Grčka i Švedska nemaju zvaničan stav o pitanju viza za Ruse a Danska želi da pre odluke vidi konsenzus na nivou EU.
Evropska komisija priznala je da su razgovori u toku kako bi se videlo da li može da se postigne "koordinisan pristup".
Komisija je naglasila potrebu za humanitarnim pristupom za Ruse disidente i navela da zahteve za vize treba obrađivati pojedinačno a ne po opštim pravilima.
Evropska komesarka za unutrašnje poslove Ilva Johanson početkom septembra posetiće Finsku i Letoniju i razgovarati o tom pitanju sa vlastima dve zemlje.
Izvor: EURACTIV.com with AFP
Foto: Beta/AP
