Holandski parlament usvojio je rezoluciju kojom od vlade traži da sprovede dodatne istrage pre nego što donese odluku o prijemu Bugarske i Rumunije u Šengenski prostor, dva dana pošto je Evropski parlament još jednom tražio njihovo uključenje u zonu slobodnog kretanja.
U rezoluciji, usvojenoj 20. oktobra, navodi se da vlada treba da dalje istraži "nadzor granica i pad korupcije i organizovanog kriminala u obe zemlje" pre nego što preduzme "nepovratne korake" u vezi sa njihovim pridruživanjem šengenskom prostoru.
Holandski poslanici tvrde da su istrage koje je sproveo tim stručnjaka EU u oblasti vladavine prava, korupcije i organizovanog kriminala u dvema zemljama "ograničenog obima" i traže od vlade da sprovede dodatne sopstvene istrage, prenosi portal Romania insajder.
Evropski parlament je 18. oktobra zatražio da se Rumunija i Bugarska prime u šengenski prostor do kraja 2022. godine.
Premijer Rumunije Nikolae Čuka izrazio je umerenu zabrinutost zbog glasanja u parlamentu Holandije, podsetivši da su rumunske vlasti pozivale holandske stručnjake da sprovedu istrage o aspektima koje smatraju problematičnim.
Čuka je istakao da su ispunjeni svi uslovi za prijem u Šengensku zonu i da je ishod evropske misije koja je nedavno posetila Rumuniju bio pozitivan.
Predsednik Bugarske Rumen Radev izjavio je 21. oktobra da su Bugarska i Rumunija postale taoci holandske unutrašnje politike, ali da to neće dugo trajati, prenosi agencija BTA.
Radev je rekao da je razgovarao sa holandskim premijerom Markom Ruteom o pitanju prijema Bugarske u Šengen, podsetivši da se u Holandiji na proleće održavaju izbori i da je ovo teška tema.
"Najvažnije je da imamo pozitivan rezultat inspekcije i da su sve zemlje sada uz Bugarsku. Važno je da imamo ovu podršlu, ona će doneti pravi rezultat", rekao je Radev novinarima u Briselu, po dolasku na samit lidera EU.
Radev je istakao da je 15 holandskih poslanika u Evropskom parlamentu glasalo za rezoluciju EP kojom se traži prijem dve zemlje u Šengen, a da su samo četiri bila protiv.
Evropski poslanici su četvrti put od 2018. godine zatražili od Saveta EU da preduzme sve neophodne mere da se dve zemlje do kraja godine uključe u zonu slobodnog kretanja, što bi značilo ukidanje kontrola na njihovim granicama sa drugim zemljama šengenskog prostora i putovanje bez pasoša.
Za takvo proširenje šengenskog prostora potrebna je jednoglasnost u Savetu.
U tekstu koji je izglasan u Strazburu velikom većinom (547 glasova za, 49 protiv i 43 uzdržana), poslanici EU su podsetili da Bugarska i Rumunija, koje su u EU ušle 2007. godine, "već nekoliko godina ispunjavaju sve potrebne uslove", saopštio je Evropski parlament.
"Održavanje kontrole unutrašnjih granica je diskriminatorno i imao ozbiljan uticaj na živote radnika i građana. Ometanjem uvoza, izvoza i slobodnog protoka robe iz teretnih luka, to takođe šteti jedinstvenom tržištu EU", rekli su evropski parlamentarci.
Bugarska i Rumunija traže ulazak u šengenski prostor od 2011. godine, ali neke države, uključujući Holandiju, oklevaju da daju odobrenje, tražeći od tih zemalja veći napredak u borbi protiv korupcije.
Od 27 država članica EU, samo Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Kipar i Irska nisu deo šengenskog prostora.
S druge strane, uključeni su Island, Norveška, Švajcarska i Lihtenštajn, zemlje koje nisu članice EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
