Sa ciljem da učini EU privlačnijom obučenim migrantima iz zemalja van Unije, Evropska komisija predlaže da im se daju dugotrajne EU boravišne dozvole. Neki međutim nisu uvereni u efekte takvog poteza, pošto brojna pitanja imigracije ostaju u nadležnosti članica.
Suočena sa sve osetnijom nestašicom kvalifikovanih radnika u EU, Komisija predlaže paket zakona kojima se menjaju važeći o dugotrajnim boravišnim dozvolama i tzv. "jedinstvenoj dozvoli" za život i rad u EU.
Komisijin predlog razmatrao je Odbor Evropskog parlamenta za unutrašnje poslove sa nekim stručnjacima za migracije, poput Beate Gminder, zamenice generalnog direktora za politku migracije u EK.
Trenutno u EU živi 33 miliona ljudi koji nisu iz EU od kojih deset miliona ima dugoročne ili stalne boravišne dozvole ali "samo tri miliona ima dugoročne boravišne dozvole EU", rekla je Gminder evroposlanicima.
"Dakle, imamo sedam miliona ljudi koji imaju samo nacionalne dozvole", dodala je.
Ukoliko bude usvojen u sadašnjoj formi, predlog Evropske komisije, koji je razmatran u parlamentarnom odboru, obezbediće da oni koji imaju dozvole boravka EU imaju ista prava kao oni sa nacionalnim dozvolama.
Upitan uticaj
Prema predlogu, kretanje između članica EU moglo bi da se olakša onima sa dugotrajnim boravišnim dozvolama.
Pored toga, dobijanje takve dozvole biće olakšano i državljanima trećih zemalja koji se kreću između članica EU tokom pet godina potrebnih za dobijanje statusa stalnog boravka.
Neki stručnjaci međutim nisu uvereni u to koliki će uticaj imati nova pravila.
"U odnosu na građane EU, manje je verovatno da će se oni koji nisu građani Unije a žive u njoj sa dugotrajnim boravišnim dozvolama seliti u drugu članicu EU", rekao je ekspert za migracije u OECD Džonatan Čalof (Jonathan Chaloff) u debati.
To je, kako je rekao, zbog toga što su oni "investirali u ljudski kapital", poput učenja novog jezika, što im se neće isplatiti ako se presele u drugu članicu.
Prema njegovim rečima, pravila o dugotrajnim dozvolama boravka moraju takođe da budu u skladu sa nacionalnim pravilima, posebno s obzirom na činjenicu da je "cilj mnogih migranata naturalizacija".
Međutim, evroposlanik Damian Bezelager (Boeselager) je veći optimista jer smatra da građanima koji nisu iz EU a žive u Uniji još nije data mogućnost da borave u različitim članicama. "Možda treba da im to omogućimo", rekao je Bezelager Čalofu.
Grupa Obnovimo želi da se ide dalje
Komisija se takođe zalaže da se pojednostave aplikacije za "jedinstvene" radne i boravišne dozvole i da se skrate rokovi za njihovo izdavanje.
Dozvole, koje su trenutno vezane za fiksni posao, takođe treba da omogućavaju radniku da promeni posao tokom boravka u slučaju eksploatacije od strane poslodavca.
U liberalnoj grupi Obnovimo Evropu smatraju da predlog Komisije nije otišao dovoljno daleko. Poslanici iz te grupe smatraju da treba da bude moguća promena statusa azila ili izbeglice u imigrantski status uz "jedinstvenu" dozvolu.
"Ne treba da gledamo samo ljude koji žele da dođu u Uniju, nego i one koji tu već žive a nemaju radnu dozvolu", rekao je evroposlanik iz Obnovimo Jan-Kristof Etjen (Jan-Christoph Oetjen) i obećao da će u tom cilju predložiti amandman na predlog EK.
Međutim, prema rečima Gminder, ta debata "treba da se vodi u članicama" pošto nije u nadležnosti EK.
Inače, nemački Bundestag nedavno je razmatrao zakon koji bi omogućio takve promene pravnog statusa, kako je navedeno u koalicionom sporazumu, prenosi EURACTIV.de.
EU se nadmeće za visoko obučene radnike
EU zaostaje u privlačenju visoko kvalifikovanih radnika za SAD, rekao je Čalof i dodao da, iako postoje neke pravne prepreke (plava karta dostupna visoko obučenim migrantima ima neke formalne prepreke), one su manje nego u drugim zemljama OECD.
Prema njegovim rečima, proces angažovanja radnika zavisi pre svega od proslodavaca.
Kako bi se to promenilo, Komisija predlaže "pul talenata", onlajn platformu koja treba da pomogne poslodavcima da nađu obučene radnike iz inostranstva. Te platforme, rekao je Čalof, moraju da nude neku prednost u odnosu na postojeće privatne.
On predlaže da, npr, ta platforma bude otvorena za registraciju samo za one koji ispunjavaju pravne zahteve za EU imigraciju.
Konzervativna nemačka evroposlanica Lena Dipont rekla je da zapošljavanje obučenih stranih radnika treba da bude posebno olakšano malim i srednjim preduzećima.
Bezelager se pak slaže sa Čalofom da predlog "pula talenta" zahteva blisku saradnju sa nacionalnim službama za rad.
Gminder je rekla i da je za taj pul potrebna odgovarajuća pravna osnova.
Slična platforma uspostavljena je za Ukrajince, koji su došli u EU zbog rata, kao "mali pilot projekat".
Izvor: EURACTIV.com
Foto: Beta
