Mladi ljudi su ispodprosečno zastupljeni u nacionalnim parlamentima članica EU i u Evropskom parlamentu, pokazuju statistički podaci. U kombinaciji sa u proseku sve starijom evropskom populacijom, mladi i teme koje ih zanimaju su praktično gurnuti na margine politike.
Kako se bliži kraj Evropske godine mladih, a političari već razmišljaju o evropskim izborima 2024. godine, preduzimaju se napori da se madi jače uključe u političke procese i donošenje odluka na nivou EU i u članicama Unije.
"Kao predsednica, učiniću sve što je u mojoj moći da ubedim mlade da glasaju i da uvek biraju Evropu, jer je Evropa bila tu tokom pandemije. I danas Evropa je tu i želim da Evropa i sutra bude tu", rekla je za portal EURACTIV predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola.
Prema njenoj oceni, mladi imaju veoma važnu ulogu u oblikovanju društva i evropske budućnosti.
Ipak, trendovi govore drugačije i ukazuju da se mladi u sve starijem okruženju nalaze na marginama političkog odlučivanja.
Prema podacima Agencije EU za osnovna prava iz 2018. godine, četiri članice dozvoljavaju samo starijima od 25 godina da budu kandidati na izborima.
U sedam članica uzrast za pasivno biračko pravo se kreće između 21 i 23 godine, a u 16 članica se ono stiče sa 18 godina.
Minimalna starost za glasanje na izborima za Evropski parlament u većini članica EU je 18 godina.
Izuzetak su Belgija, Bugarska, Češka, Estonija, Irska, Kipar, Letonija, Litvanija, Poljska i Slovačka, gde se to aktivno biračko pravo stiče sa 21 godinom. U Rumuniji se stiče sa 23, a u Grčkoj i Italiji sa 25.
Glasanje za nacionalne parlamente takođe je u većini zemalja EU moguće sa 18 godina, sa izuzetkom Austrije i Malte gde mogu da glasaju već i šestanaestogodišnjaci, a u Grčkoj sedamnaestogodišnjaci.
Uprkos tom u proseku relativno niskom limitu za aktivno i pasivno biračko pravo u članicama EU, najmlađi poslanik u Evropskom parlamentu je Kira Mari Peter-Hansen iz Danske koja ima 24 godine.
Prosečna starost evropskih poslanika je 49,5 godina. U prošlom sazivu taj prosek je bio još viši, 53 godine.
To se približno podudara i sa starosnim prosekom u nacionalnim parlamentima. U većini država Unije prosečna starost poslanika je viša nego u parlamentu EU, sa relativno malo mlađih poslanika, koji uglavnom nisu nosioci skupštinskih funkcija.
Primera radi, posle nedavnih ovogodišnjih izbora prosečna starost poslanika u Italiji je 51 godinu, a u Švedskoj nije izabran nijedan kandidat mlađi od 30 godina.
Hana Vanbel iz briselskog građanskog pokreta Agora smatra da poslanici takve prosečne starosti ne mogu dobro da zastupaju interese mlađih generacija.
"Čak mislim da u parlamentima mladi treba da budu iznadprosečno zastupljeni, jer se veliki broj odluka koje se donose tiče njihove budućnosti", rekla je Vanbel.
Drugi problem koji utiče kako na izborne kampanje, tako i na političke prioritete je problem prirodnog starenja stanovništva.
Potpredsednica Evropske komisije Dubravka Šuica je, na dan kada je planeta dobila i osam milijarditog stanovnika, rekla za EURACTIV da će za EU biti teško da reši demografski prolem bez legalne migracije.
Međutim, demografska slika EU vrlo osetno utiče na njene političke prioritete. Biračko telo u EU je sa prosečnom starošću od 44 godine slabije pogođeno i upoznato sa problemima koji direktno tište mlade ljude, i više je usmereno na politička pitanja koja se tiču starijih.
EU zato nastoji da ohrabri i alternativne oblike političkog učešća, kao što je deliberativna, odnosno diskurzivna demokratija, u kojoj se do rešenja dolazi ne samo prostim ubacivanjem listića u glasačku kutiju, nego kroz široku građansku debatu i potragu za konsenzusom.
Prvi eksperiment deliberativne demokratije EU je održala 2022. godine, i to kao Konferenciju o budućnosti Evrope, u kojoj su kroz niz sesija u okviru EU i u svojim državama i elektronskim putem građani mogli da iznesu svoje stavove o različitim pitanjima - od ekonomije, preko sistema vrednosti pa do kulturne politike EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
