Beskompromisna politika azila, zaštita spoljnih granica Evropske unije i brza deportacija migranata teme su sastanka ministra unutrašnjih poslova Nemačke Aleksandra Dobrinta, njegovih kolega iz pet susednih zemalja i evropskog komesara za migracije Magnusa Brunera 18. jula na planinskom vrhu Cugšpice, u Bavarskoj.
Nemačko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je cilj sastanka da se "daju impulsi za tvrđu politiku u oblasti migracija" i da će biti reči o "centralnim merama za preuređenje migrantske politike".
Dobrint je rekao da on i ostali ministri "dele interesovanje da deluju usklađeno na evropskom nivou", da zato i "planiraju evropske inicijative za novo oblikovanje migrantske politike" i da će rezultate sastanka "narednih nedelja i meseci zajedno zastupati na evropskom nivou".
Na skupu, na poziv domaćina Dobrinta, učestvuju ministri unutrašnjih poslova Francuske, Poljske, Austrije, Danske i Češke, koje se sve zalažu za oštriju migrantsku politiku, i evropski komesar Bruner.
Od dolaska na funkciju, član bavarske konzervativne Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Dobrint u potpunosti se usredsredio na pitanje ilegalnih migracija.
On namerava da proširi broj zemalja u koje odbijeni migranti mogu da budu proterani, i da ponovo omogući i deportaciju u Avganistan i Siruju, a da bi to i ilustrovao, u Avganistan je 18. jula ujutro poleteo avion sa 81 državljaninom Avganistana, preneli su nemački mediji.
U deportaciji je posredovao Katar, a to je do sada tek drugi avion sa odbijenim avganistanskim migrantima od kako su vlast u Kabulu preuzeli ekstremni islamistički talibani, sa kojima Nemačka ne održava diplomatske odnose.
Nemački ministar najavio je i da će pojačati uglavnom još uvek sporadičnu kontrolu granice, što je trend koji je prisutan u sve više članica evropskog šengenskog prostora.
Prema pisanju medija, tema sastanka svakako će biti i Zajednički evropski sistem azila (CEAS), koji je kao sistem reformisan 2024. godine i treba u svim zemljama da stupi na snagu 2026.
Dobrint je ranije navodio da se zalaže da se ukine takozvani "faktor veze", odnosno da odbijeni azilanti mogu da budu vraćeni samo u treće zemlje sa kojima imaju nekakvu ličnu vezu, bilo da su u tim zemljama živeli ili tamo imaju rodbinu. Cilj pravila, koje formalno nije deo CEAS, je da se spreči deportacija migranata u neku nasumično izabranu zemlju.
Dobrint tako, primera radi, nije isključio mogućnost da migranti iz Avganistana budu poslati u Pakistan, aku repatrijacija nije moguća.
Taj plan Dobrinta naišao je na oštre kritike levih opozicionih stranaka, pre svega stranke Levica i nemačkih Zelenih, kao i organizacija za zaštitu ljudskih prava.
Međutim, kolege koje je Dobrint pozvao uglavnom dolaze iz zemalja koje takođe uglavnom dele njegove tvrde stavove o rešavanju problema migracija.
U Austriji je već dugi niz godina na snazi stroga migrantska politika, i ta zemlja se zalaže za bolju zaštitu spoljnih granica EU i dosledno proterivanje ilegalnih migranata. Austrija se u pogledu deportacije u sigurne treće zemlje ipak drži evropskih pravila i njen kancelar Kristijan Štoker je nedavno ponovio da se mora poštovati Konvencija o ljudskim pravima, piše agencija dpa.
Češka liberalno-konzervativna vlada takođe se već godinama zalaže za oštriju evropsku migrantsku politiku i zaštitu spoljnih granica, a na to posebno utiče i pritisak jake desničarsko-nacionalističke opozicije.
Poljska želi da bude izuzeta iz odredbe evropske politike azila o ravnomernoj raspodeli migranata po zemljama članicama, a francuski ministar Bruno Retajo se zalaže za produženje preddeportacionog pritvora za migrante, kao i da se ilegalni boravak u zemlji definiše kao krivično delo. Francuska je otvorena i za opciju proterivanja migranata u treće zemlje, ako zemlja porekla odbija da ih primi.
Danska je takođe dugo perjanica tvrde migrantske politike. Iako je ideja vlada da tražioce azila izmesti u Ruandu 2023. godine privremeno suspendovana, Danska i dalje radi na tom projektu i pokušava da za tu ideju osvoji i druge članice EU.
Na sastanku na najvišem planinskom vrhu Nemačke Cugšpice (2.962 metra), u jugozapadnoj Bavarskoj učestvuju, pored domaćina Dobrinta i evrokomesara, Austrijanca Brunera, ministri unutrašnjih poslova Francuske Bruno Retajo, Poljske Tomaš Šemonjak, Češke Vit Rakušan, Austrije Gerhard Karner, i danski ministar za migracije Kare Dibvad Bek.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay
