Kineski lider Si Djinping izrazio je 1. decembra u razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom koji boravi u poseti Kini, potrebu da se pregovorima nađe političko rešenje konflikta u Ukrajini. "U sadašnjim uslovima, moramo izbeći eskalaciju i širenje krize i raditi na stvaranju mira", rekao je Si.
kineska državna televizija CCTV je citirala Sijeve reči da "je rešavanje Ukrajinske krize političkim sredstvima u najvećem interesu Evrope i u zajedničkom interesu svih država Evroazije".
Kina je dala takve izjave više puta ali još uvek nije osudila rusku invaziju i kritikuje uvođenje sankcija Moskvi.
Nekoliko nedelja pre počtka invazije, Si i ruski predsednik Vladimir Putin potvrdili su da je prijateljstvo dve države "bez granica" a Peking je povećao kupovinu nafte od Rusije. Vazdušne snage dve države održale su ove nedelje zajedničke vojne vežbe.
Mišel je posle razgovora rekao da Evropska unija i Kina, kao velike sile, imaju obavezu da rade na poštovanju Povelje UN i mira.
On je naveo da borba protiv klimatskih promena i pandemije ostaju zajednički prioriteti. U razgovoru sa Sijem, kako je rekao, glavne teme su bile rat u Ukrajini, globalni izazovi i čitav spektar bilateralnih odnosa EU i Kine.
Rekao je da je tema bila i situacija u Aziji i pacifičkon regionu, kao i pitanje Tajvana. Naglasio je značaj mira u tajvanskom moreuzu za stvetski mir i globalnu trgovinu.
Rekao je i da je dogovoreno da dve strane nastave sa razmenom mišljenja u svetlu samita EU Kina koji treba da se održi 2023.
Prema rečima predsednika Evropskog saveta, fer i pravedna globalizacija zahtevaju reciprocitet i jednake uslove takmičenja, i ta načela treba bolje da budu ugrađena u odnose EU i Kine. Ne želimo prevelike zavisnosti, potrebni su pravednost i uravnoženost, rekao je Mišel.
Ocenio je da je Evropska privreda potpuno otvorena, dok u Kini nekoliko sektora privrede ostaje zatvoreno za slobodnu trgovinu.
Mišel je rekao i da je pokrenuo pitanje ljudskih i manjinskih prava, kao univerzalnih prava, i pozdravio spremnost Kine da sa EU nastavi dijalog o toj temi.
EU promoviše svoje intereese i vrednosti u svetu, a jedini način za napredak je ako se Kina otvoreno angažuje u svim aspektima naših odnosa, ocenio je Mišel.
Zvaničnici EU su ranije rekli da je Mišel u jednodnevnoj poseti sa ciljem da pronađe ravnotežu između želje EU da više izvozi u Kinu i potrebe da ima čvrst odgovor Pekingu u odbrani demokratije i osnovnih sloboda.
Kako je Kina povećavala svoj globalni uticaj tokom poslednjih godina, EU je počela da sagledava tu državu kao strateškog rivala.
Kina je poslednjih godina povećala i svoj globalni uticaj, pa je EU sve više vidi kao strateškog rivala.
Poseta Mišela je takođe prilika za EU da pokaže ujedinjeni front nakon što je početkom novembra nemački kancelar OIaf Šolc posetio Kinu.
Šolc je tokom posete pozvao Kinu da utiče na Rusiju i izneo zabrinutost po pitanju zaštite ljudskih prava.
Mišel će pokušati da nadogradi te razgovore. Njegova poseta dolazi u vreme povećanih tenzija oko samostalnog Tajvana, kome Peking preti invazijom i nakon izveštaja UN da kinesko kršenje ljudskih prava Ujgura i drugih etničkih grupa u Sinđijangu može predstavljati zločine protiv čovečnosti.
Istovremeno, Mišel nastoji da poboljša ekonomski položaj EU u drugoj po veličini svetskoj ekonomiji, koja je doživela znatno sporiji rast zbog rigidnih ograničenja u borbi protiv korona virusa zbog kojih poseta tog zvaničnika traje samo jedan dan.
EU ima godišnji trgovinski deficit u robama i uslugama sa Kinom u iznosu od oko 230 milijardi evra. Posebno nastoji da smanji svoju zavisnost od Pekinga u pogledu tehnološke opreme i sirovih minerala koji se koriste za izradu mikročipova, baterija i solarnih panela.
Izvor: Dnevni evropski servis/AP
Foto: Beta/AP
