Nacionalistička i populistička Finska partija u predizbornim anketama ima podršku petine glasača i druga je po popularnosti pred parlamentrane izbore početkom aprila. Istovremeno nova istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi novi predsednik Finske, da se izbori održavaju početkom ove a ne naredne godine, bio iz stranke Zelenih.
Sa 19,3% podrške Finska partija je pretekla socijaldemokrate sa podrškom 18,8% birača. Na vrhu je i dalje liberalno-konzervativna Partija nacionalne koalicije (NCR) sa 23%, pokazalo je istraživanje čije rezultate je objavila Finska radiodifuzna kompanija.
Finska partija uspela je da u odnosu na izbore 2019. udvostruči popularnost jer je istakla trenutne probleme građana, poput skupe struje, inflacije, sve većeg nasilja mladih i bandi.
Analiičari kažu da su poslednji rezultati anketa značajni jer nova podrška, čini se, dolazi uglavnom od žena i onih koji ranije nisu glasali. Oni takođe prognoziraju da će formiranje nove vlade biti izuzetno teško, preneo je EURACTIV.com.
Ako sve bude kako je sada, raste verovatnoća za desničarsku vladu koja će biti još veća ako Finska partija izbije na vrh po popularnosti i postane najveća stranka u izbornoj noći.
Kako piše EURACTIV, ne može se odbaciti mogućnost da Finska drugi uzastopni put dobije ženu premijera, predsednicu Finske partije Riku Puru (Riikka Purra).
Druga mogućnost, mada mnogo manje verovatna, jeste manjinska vlada sa kojom druge nordijske zemlje imaju više iskustva od Finske. Naime, iz istorijskih razloga, prednost u finskoj politici daje se pronalaženju velike većine i konsenzusu.
Kandidat Zelenih vodi u predsedničkoj trci koja nije ni počela
A da se predsednički izbori u Finskoj održavaju ove a ne sledeće godine, 13. predsednik bi verovatno bio iz partije Zelenih, pokazuju nova istraživanja.
U Finskoj se predsednik bira neposrednim glasanjem, na šest godina, i ista osoba može da bude birana najviše dva uzastopna mandata. To znači da sadašnji predsednik Sauli Ninisto neće moći da bude kandidat.
Dužnosti predsednika uglavnom se tiču spoljne politike. Prema ustavu, spoljnu politiku vodi predsednik u saradnji sa vladom. Međutim, predsednik Finske ima značajan neformalni i lični uticaj.
Prema poslednjem istraživanju, najveću podršku, od 25%, uživa bivši ministar spoljnih poslova Peka Havisto, preneo je EURACTIV.com.
Dugogodišnji član parlamentarne grupe Zelenih, Havisto je dobio na "vidljivosti" i pohvale za ono što je radio tokom rata u Ukrajini i procesa prijave Finske za članstvo u NATO.
Istraživanje je pokazalo i da ranija i sadašnja postignuća u Briselu i širom sveta nisu uvek pozitivna. Dokaz za to je dva puta evropski komesar i aktuleni guverner Banke Finske Oli Ren čija "zvezda je izgubila na sjaju".
Nakon što je pre manje od godinu dana bio najomiljeniji kandidat za predsednika, Renova popularnost je opala i sada ima podršku 14% glasača.
Aleksander Stub, trenutno profesor na Evropskom univerzitetskom institutu a nekada evroposlanik, potpredsednik Evropske investicione banke i premijer, ima podršku 6% birača a aktuelna evropska komesarka za međunarodno partnerstvo Juta Urpilainen 2%.
Do izbora ima još godinu dana i za sada ni jedna osoba ili stranka nije zvanično objavila kandidaturu, osim Harija Harkima, predsednika stranke Pokret sada sa jednim poslanikom u parlamentu koji ima podršku 1,8%.
Finska premijerka Sana Marin rekla je da ne namerava da ulazi u trku za predsednika.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EK
