U američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn, na zapadu Nemačke, 20. januara su se sastali ministri odbrane i visoki vojni zvaničnici zemalja NATO i partnerskih zemalja kako bi razmotrili dalju vojnu pomoć Ukrajini.
Jedna od centralnih tema je slanje najmodernijeg oružja zapadne proizvodnje, što Kijev traži već mesecima, a o čemu među zapadnim partnerima i dalje ne postoji konsenzus.
Ukrajinski predsednik Volodormir Zelenski je u obraćanju video vezom zahvalio učesnicima na dosadašnjoj pomoći, ali i zatražio da ubrzaju isporuku modernog oružja. "Vidimo konkretne rezultate da frontu u Ukrajini", rekao je Zelenski, ali i dodao da ukrajinskoj vojsci polako ponestaje oružja.
U Ramštajnu moraju biti donete konkretne odluke o isporuci na primer aviona kao i raketa i artiljerije velikog dometa, da bi se okončao ruski teror, rekao je Zelenski.
Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je na sastanku da će SAD podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno i predstavio najnoviji paket vojne podrške među kojima su PVO sistem Patriot, oklopni transporteri i velike količine municije. On međutim nije spomenuo vrhunski američki borbeni tenk M1 Abrams.
Ostin je rekao da više zemalja Evropske unije nastavlja da pomaže naoružavanje Ukrajine. Naveo je da će Nemačka obezbediti sistem PVO Patriot a da pomažu i druge zemlje, među kojima su Francuska, Kanada i Poljska.
SAD su 19. januara najavile novi paketi vojne pomoći Ukrajini ukupne vrednosti 2,5 milijardi dolara, koji uključuje i stotine oklopnih vozila starijeg tipa, ali u paketu nema teških tenkova Abrams.
Upadljivo je da i u planovima Nemačke da pošalje pomoć Ukrajini za sada nedostaje nemački najmoderniji tenk Leopard 2.
Jedino je Velika Britanija najavila slanje modernih borbenih tenkova Čelendžer.
Upravo su tenkovi Abrams i Leopard ono što Ukrajina najviše traži od Zapada.
Širom sveta dvadesetak zemalja poseduje tenkove Leopard. Pojedine članice EU, poput Poljske i Španije izrazile su spremnost da deo tenkova iz svojih arsenala pošalju Ukrajini, ali je za njihov izvoz u treće zemlje neophodna dozvola vlade u Berlinu.
Berlin je do sada odbijao da da izda dozvolu, prvobitno nagovestivši da će to učiniti samo ako SAD pošalje tenkove Abrams.
Nemačka vlada 20. januara saopštila da te isporuke nisu povezane, prenela je agencija dpa.
Kancelar Olaf Šolc je u više navrata upozorio da rat u Ukrajini ne sme da preraste u rat Rusije i NATO.
Nemački ministar odbrane Boris Pistoriju, koji je samo dan ranije položio zakletvi i prvi put učestvuje na ovakvom skupu, rekao je da se nemačka priprema da pošalje i tenkove Leopard, ali da još nje doneta konačna odluka.
On je na marginama skupa u Ramštajnu rekao da se trenutno proverava raspoloživost i brojno stanje tih tenkova i da će "odluka biti doneta što je pre moguće".
Sastanak u Ramštajn treći je u tom formatu od početka rata u Ukrajini i predsedava mu Lojd Ostin, a okupio je ministre odbrane i visoke vojne zvaničnike pedesetak zemalja.
Kremlj je 20.januara saopštio da isporuka zapadnih tenkova Ukrajini "neće ništa promeniti" u situaciji na terenu, optužujući zapadne zemlje da održavaju "iluziju" o mogućoj vojnoj pobedi Kijeva.
"Takve isporuke (tenkova) ne mogu ništa fundamentalno promeniti, stvoriće nove probleme za Ukrajinu," ocenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenele su agencije.
"Ne treba preuveličavati značaj isporuka takvog oružja ni njihov kapacitet da promene bilo šta... To neće ništa promeniti u napredovanju ruske strane ka ostvarenju njenih ciljeva", dodao je Peskov.
On je takođe optužio zapadne zemlje da su se "zakačile za dramatičnu iluziju o mogućnosti da Ukrajina pobedi na bojnom polju".
"Konstatujemo indirektnu i direktnu umešanost zemalja NATO (u sukob), slušamo izjave, vidimo da sve više dominira želja za uključivanjem", dodao je portparol Kremlja.
Izvor: Dnevni evropski servis/agencije
Foto: Beta/AP
