Većina Finaca bi podržala ulazak u NATO bez čekanja Švedske, čije članstvo blokira Turska zbog podrške grupama koje smatra terorističkim. Finska premijerka je, međutim, istakla da ne odustaje od cilja zajedničkog pristupanja dve zemlje tom vojnom savezu.
Prema istraživanju finskog dnevnog lista Ilta-Sanomat, 53% građana veruje da Finska ne treba da čeka Švedsku u procesu pristupanja Severnoatlantskom savezu "čak iako bi bilo potrebno više vremena za ratifikaciju zbog, na primer, protivljenja Turske".
Samo 28% Finaca smatra da treba čekati i zajedno sa Švedskom ući u NATO, prenosi Juronjuz.
U istraživanju je učestvovao 1.021 građanin, a sprovedeno je od 30. januara do 1. feburara.
Finska i Švedska su zajedno aplicirale za članstvo u NATO u maju 2022. godine, u odgovoru na rusku invaziju na Ukrainu. Zahtev za članstvo treba da ratifikuje svih 30 članica NATO, a do sada to nisu uradile jedino Turska i Mađarska.
Ankara traži od Švedske oštrije mere protiv kurdskih grupa, posebno protiv Radničke partije Kurdistana, koju Turska smatra terorističkom organizacijom, kao i da isporuči desetine ljudi za koje tvrdi da su povezani sa pokušajem državnog udara 2016. godine.
Turska je takođe oštro reagovala na odluku švedske policije da dozvoli protest na kojem su ekstrmni desničari spalili kopiju Kurana ispred turske ambasade u Stokholmu u januaru.
Posle toga je zamrzla razgovore sa Švedskom i Finskom o članstvu u NATO, ali je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan nagovestio da bi zahtev Helsinkija mogao da bude ratifikovan, ali ne i Stokholma.
Finski šef diplomatije Peka Havisto je prošle sedmice izjavio da bi njegova zemlja mogla da razmotri ulazak u NATO bez susedne Švedske ako Turska nastavi da blokira njihov zajednički zahtev za članstvo, ali je zatim rekao da se neprecizno izrazio i da namere Finske da uđe u NATO zajedno sa Švedskom ostaju nepromenjene.
Premijerka Finske Sana Marin je na konferenciji sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom 2. februara u Stokholmu rekla da Helsinki želi da zajedno sa Švedskom nastavi proces pristupanja NATO.
"Veoma je važno da danas pošaljemo jasnu poruku. Finska i Šveska su aplicirale zajedno i u interesu je svih da se pridružimo zajedno", rekla je Marin, dodajući da je Švedska ispunila sve kriterijume za članstvo.
Švedska vlada je 2. februara najavila pooštravanje zakona za borbu protiv terorizma kako bi ubedila Ankaru da povuče prigovore na njen zahtev za članstvo u NATO.
Novi zakon predviđa kriminalizaciju aktivnosti kao što su rukovanje opremom, organizovanje skupova ili sastanaka, obezbeđivanje prevoza za organizacije koje su označene kao terorističke, pa čak i kuvanje za njih.
Prema novom zakonu, učestvovanje u demonstracijama ili na sastanku organizacije koja se smatra terorističkom, ili mahanje zastavom neće samo po sebi biti kažnjivo, ali bi moglo da se koristi kao dokaz na sudu.
Vlada planira da novi zakon stavi na glasanje u parlamentu u martu, sa ciljem da stupi na snagu u junu.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
