Evropska komisija korigovala je nabolje prognozu privrednog rasta za ovu godinu i ocenila da će Evropska unija izbeći recesiju i da je već ostavila za sobom vrhunac inflacije.
Komisija je u redovnoj zimskoj prognozi ipak upozorila da će visoke potrošačke cene i u narednim mesecima kočiti rast ekonomije.
Rast će u Evrozoni, koju čini 20 zemalja čija je zajednička valuta evro, dostići 0,9%, što je poboljšanje u odnosu na 0,3% koliko je Komisija prognozirala u svom poslednjem izveštaju u novembru.
Za svih 27 članica EU rast je u zimskoj prognozi procenjen na 0,8%, što je poboljšanje u odnosu na ranije prognoziranih takođe 0,3%.
Pojedinačno, Komisija je najveći rast u 2023. prognozirala za Irsku, 4,9%, i ona je jedina članica EU čija će privreda porasti više od 3%. Istovremeno, jedini pad BDP, prema prognozi, imaće Švedska, i to 0,8%.
Prema prognozi Evropske komisije, godišnja stopa inflacije takođe će biti nešto niža nego što je procenjeno u novembru, i u 2023. godini iznosiće u zoni evra 5,6%, a na nivou cele EU 6,4%.
Za pozitivnu korekciju prognoze privrednog rasta uglavnom je zaslužan visok nivo rezervi prirodnog gasa u EU, što je ublažilo bojazan od nestašica tokom zime.
Evropske vlade i kompanije su prošle godine užurbano tražile nove izvore snabdevanja energentima i stvarale rezerve, nakon što je Rusija u međusobnom ratu sankcijama posle napada na Ukrajinu skoro potpuno prekinula isporuku gasa evropskim državama.
Kao posledica, cene gasa su prošlog leta dostigle rekordni nivo, i do 18 puta viši od predratnog. Cene su u međuvremenu donekle pale, ali su i dalje oko tri puta više nego u mesecima pre ruske agresije.
Komisija je u najnovijoj prognozi ocenila da će EU u tekućem kvartalu, oa januara do marta, izbeći privredni pad. Posle skromonog rasta od 0,1% u poslednjem tromesečju prošle godine, to znači da će EU ipak izbeći tehničku recesiju, od koje se strahovalo.
Ekonomisti govore o tehničkoj recesiji ako BDP pada dva meseca zaredom. Međutim, stručnjaci evrozone koriste za proglašenje recesije još neke pokazatelje, kao što su stopa nezaposlenosti i obim pada BDP.
U 2024. godini, prognozirani rast BDP u evrozoni iznosi 1,5%, a u celoj EU 1,6%, navodi se u izveštaju Evropske komisije.
Komisija je u izveštaju upozorila da prepreke sa kojima se suočavaju privrede zemalja EU "ostaju visoke" i da su potrošačke cene i dalje visoke, bez obzira na tromesečni uzastopni pad stope inflacije, sa najviših 10,6% u oktobru, na 8,5% u januaru.
Uz to Evropska centralna banka, koja je zadužena da brine za stabilnost evrozone, nastavlja da vodi politiku dizanja referentne kamatne stope kako bi zauzdala inlaciju, iako to diže cenu zaduživanja za potrošače i preduzeća i koči privredni rast.
"S obzirom da i dalje postoje inflatorni pritisci, nastaviće se stroga monetarna politika, koja opterećuje privredne aktivnosti i guši investicije", navela je Evropska komisija u izveštaju.
Izvor: Dnevni evropski servis/AP/Evropska komisiija
Foto: EU
