Evropski revizorski sud počeo je da radi na prvoj proceni mera Evropske unije za podsticaj razvoja veštačke inteligencije. Uz isticanje da je AI ključna za konkurentnost ekonomije i stratešku autonomiju EU, revizori ocenjuju da Evropa i dalje zaostaje u pogledu finansiranja tog sektora.
Revizori će posebno ispitati da li planovi i finansijske mere Evropske komisije doprinose pozicioniranju Evrope kao globalnog lidera u oblasti AI.
U saopštenju Suda navodi se da je cilj da se do kraja decenije postepeno povećaju ulaganja u veštačku inteligenciju na 20 milijardi evra godišnje.
"Revizijom će se proveriti da li u EU postoje ključni uslovi za podsticanje razvoja AI. Revizori će posebno ispitati da li Evropska komisija osigurava da novčana sredstva EU efikasno podržavaju stvaranje odgovarajućeg i konkurentnog evropskog ekosistema veštačke inteligencije, uzimajući u obzir stratešku važnost AI i potencijalne rizike po bezbednost i zaštitu", navodi se u saopštenju.
Veštačka inteligencija je ključna za buduću konkurentnost evropske ekonomije i može doneti koristi mnogim sektorima, uključujući povećanje energetske efikasnosti, borbu protiv klimatskih promena i bezbedniji, čistiji i efikasniji transport, saopštio je Evropski revizorski sud.
EU je, međutim, suočena sa rizikom zaostajanja u toj tehnološkoj trci, posebno u pogledu finansiranja.
"Veštačka inteligencija je ključna za digitalnu transformaciju, industrijsku politiku i stratešku autonomiju EU. Revolucija je u toku, ali Evropa i dalje zaostaje u pogledu ključnih aspekata kao što je finansiranje", navodi se u saopštenju objavljenom 20. marta.
Procenjuje se da se u u veštačku inteligenciju u EU ulaže duplo manje nego u SAD.
U EU je manje od svakog desetog preduzeća (8%) koristilo AI tokom 2021. godine, pri čemu su postojale znatne razlike među članicama.
Najviše se primenjivala u Danskoj, gde je gotovo četvrtina preduzeća (24%) koristilo tu tehnologiju, zatim u Portugalu (17%) i Finskoj (16%).
Sa druge strane, AI je koristilo 4% preduzeća u Češkoj, Grčkoj, Letoniji i Litvaniji, 3% u Bugarskoj, Estoniji, Kipru, Mađarskoj i Poljskoj, a samo 1% u Rumuniji.
"Veštačka inteligencija će nesumnjivo doneti brojne važne koristi za širok raspon sektora, a ulozi za konkurentnost EU su previsoki za bilo kakve greške", izjavio je Mihails Kozlovs, član Evropskog revizorskog suda koji će predvoditi ovu reviziju.
"U okviru revizije Suda utvrdiće se ulažu li se dovoljni napori ne bi li se sprečilo zaostajanje Evrope u toj velikoj tehnološkoj revoluciji", rekao je Kozlovs.
U saopštenju se podseća da je EU, da bi "mogla da se takmiči u toj trci", planirala da iz budžeta izdvoji gotovo 10 milijardi evra u periodu od 2014. do 2027.
Dodatno će na finansiranje digitalne tranzicije biti usmereno najmanje 20% od 724 milijarde evra koji su predviđeni u okviru Mehanizma za oporavak od pandemije i otpornost.
Takođe će iz fonda InvestEU biti mobilisana javna i privatna ulaganjau kroz budžetsku garanciju EU u iznosu od 6,6 milijardi evra za istraživanje, inovacije i digitalizaciju.
Izveštaj revizora se očekuje za oko godinu dana.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
