Odbor Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj u kojem navodi da su Mađarska i Poljska koristile špijunski softver za praćenje novinara i opozicije, pozivajući na privremenu zabranu te tehnologije dok se ne ispune određeni uslovi.
Evropski parlament je saopštio da je špijunski softver korišćen za praćenje, zastrašivanje i diskreditovanje protivnika, novinara i civilnog društva u nekoliko članica Evropske unije.
Istražni odbor EP za istragu korišćenja softvera Pegaz (Pegasus) i drugih špijunskih softvera (PEGA) je 8. maja, posle jednogodišnje istrage, usvojio neobavezujući izveštaj i preporuke u kojima osuđuje "zloupotrebu špijunskih softvera sa ciljem zastrašivanja političke opozicije, ućutkivanja kritičkih medija i manipulisanja izborima", dodajući da su potrebne reforme da bi se EU izborila sa takvim napadima.
Poslanici EP su osudili kršenja evropskih zakona u Poljskoj i Mađarskoj gde, kako su naveli, nisu primenjeni nezavisni mehanizmi nazora.
"Naša istraga je jasno pokazala da je špijunski softver korišćen za kršenje osnovnih prava i ugrožavanje demokratije u nekoliko članica EU, od kojih su Poljska i Mađarska najočigledniji slučajevi", izjavio je predsednik odbora Jerun Leners, dodajući da je potreban stroži nadozr na nivou EU kako bi se osiguralo da upotreba špijunskog softvera bude izuzetak, za istragu većih zločina, a ne pravilo.
U Mađarskoj je vlada koristila špijunski softver u okviru "proračunate i strateške kampanje za uništavanje medijske slobode i slobode izražavanja", navodi se u saopštenju EP.
Korišćenje Pegaza u Poljskoj bilo je deo "sistema nadzora opozicije i kritičara vlade kreiranog da održi vladajuću većinu na vlasti".
Evroparlamentarci su pozvali Mađarsku i Poljsku da se pridržavaju presuda Evropskog suda i da obnove nezavisnost pravosuđa i nadzornih tela.
"Takođe bi trebalo da obezbede nezavisno i posebno sudsko odobrenje pre primene špijunskog softvera i sudsku reviziju nakon toga, pokrenu kredibilne istrage u slučaju zloupotrebe i obezbede da građani imaju pristup odgovarajućoj pravnoj zaštiti", navodi se u saopštenju.
U slučaju Grčke, poslanici EP su ocenili da ne izgleda da je špijunski softver korišćen kao "deo integralne autoritarne strategije", nego da je pre bio alat korišćen ad hoc za političku i finansijsku korist.
Ocenjujući da su u Grčkoj zakonodavne izmene oslabile zaštitne mere, poslanici su naveli da je špijunski softver korišćen protiv novinara, političara i biznismena i da je ta tehnologija izvezena u zemlje sa lošim stanjem u oblasti ljudskih prava.
U izveštaju se navodi i da je Kipar imao veliku ulogu kao centar za izvoz špijunskog softvera i da bi trebalo da ukine sve izdate izvozne dozvole koje nisu u skladu sa zakonodavstvom EU.
Kada je u pitanju Španija, evroparlamentaraci su ocenili da postoji "nezavisni pravosudni sistem za dovoljnim zaštitnim merama", ali da ostaju neka pitanja o upotrebi špijunskog softvera, pozivajući vlast da osigura nezavisnu istragu 47 slučajeva u kojima je nejasno ko je odobrio korišćenje te tehnologije.
"Da bi se odmah zaustavila nedozvoljena upotreba špijunskog softvera, poslanici EP smatraju da može biti korišćen samo u članicama u kojima su navodi o njegovoj zloupotrebi temeljno istraženi, u kojima je zakonodavstvo u skladu sa preporukama Venecijanske komisije i sudskom praksom Suda pravde EU i Evropskog suda za ljudska prava, ako je Europol uključen u istrage i u kojima su ukinute izvozne dozvole koje nisu u skladu sa pravilima o kontroli izvoza", navodi se u saopštenju.
Dodaje se da Evropska komisija treba da do decembra proceni da li su ti uslovi ispunjeni.
Poslanici žele da korišćenje špijunskog softvera bude odobreno samo u izuzetnim slučajevima za unapred definisanu svrhu i na ograničeno vreme.
Takođe smatraju da podaci koji su zaštićeni privilegijom odnosa između advokata i klijenta, kao i podaci političara, doktora i medija treba da budu zaštićeni osim u slučaju da postoji dokaz o kriminalnoj aktivnosti.
Njihova je preporuka da postoji zajednička pravna definicija korišćenja nacionalne bezbednosti kao osnova za nadzor, kako bi se sprečili pokušaji da se opravdaju zloupotrebe.
Poslanici EP traže i istragu dozvola za izvoz špijunskog softvera, zajedničku strategiju EU i SAD u toj oblasti, kao i pregovore sa Izraelom i drugim zemljama kako bi se uspostavila pravila o izvozu špijunskog softvera.
Očekuje se da će poslanici EP o tekstu sa preporukama istražnog odbora glasati tokom narednog plenarnog zasedanja koje počinje 12. juna.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
