Evropski parlament počinje 14. juna u Strazburu raspravu o predlogu Zakona o veštačkoj inteligenciji koji sadrži i kontroverzne amandmane uvedene u poslednjem trenutku o korišćenju AI za prepoznavanje lica i biometrijsku identifikaciju u javnosti.
Evropska unija dve godine raspravlja o zakonu, koji bi mogao da stupi na snagu početkom 2025, a koji će regulisati svaki proizvod ili uslugu koja koristi sistem veštačke inteligencije, podseća AP.
Zakon, kako je predloženo, predviđa da se primena veštačke inteligencije podeli u četiri nivoa rizika, od minimalnog do neprihvatljivog. "Veoma rizični sistemi", koji analiziraju, predviđaju i utiču na društveno ponašanje ljudi na neprihvatljiv način, biće će zakonom zabranjeni.
Kategorije "rizični sistemi", poput onih za zapošljavanje ili namenjenih deci, suočiće se sa težim zahtevima i pravilima ograničenja koja se tiču transparentnosti i korišćenja tačnih podataka.
Zakon neće preterano ograničavati sisteme "jednostavne primene", kategoriju u koji će generator tekstova ĆatGPT najverovatnije biti klasifikovan. Ono što je izvesno da će sve usluge koje budu stvorene uz pomoć AI imati posebne oznake.
Takođe, prema predlogu zakona, firme koje žele da u Evropi prodaju "rizične sisteme" moraju da ispune stroge uslove i uspostave menadžment rizika za svoje proizvode.
Biće vršena provera podataka kojima se uspostavljaju zasebni programi veštačke inteligencije a firme u obavezane da informišu korisnike takvih sistema o svrsi u koju će biti upotrebljeni njihovi podaci koje unose.
Zakonodavci su pojačali prvobitni predlog Evropske komisije proširivši zabranu daljinskog prepoznavanja lica i biometrijske identifikacije u javnosti tj, tehnologije koja skenira prolaznike i koristi veštačku inteligenciju da uskladi njihova lica ili druge fizičke osobine sa informacijama iz baza podataka.
Međutim, stranke desnog centra u poslednjem trenutku su dodale amandman kojim se dozvoljava upotreba tih sistma u situacijama kao što su pronalaženje nestale dece, identifikacija osumnjičenih umešanih u ozbiljne zločine ili sprečavanje terorističkih pretnji, piše Dojče Vele.
"Ne želimo masovni nadzor, ne želimo socijalno bodovanje, ne želimo prediktivnu policiju u Evropskoj uniji i tačka. To radi Kina, a ne mi", rekao je u utorak Dragoš Tudorače, rumunski poslanik u Evropskom parlamentu,
Predsednik kompanije koja je prozvela softver za veštačku inteligenciju ĆatGPT Sem Altman je prilikom posete Nemačkoj upozorio na opasnost od suviše velike regulacije ali nije ponovio ranije pretnje da popularni softver neće biti dostupan u Evropi ako zakoni budu previše strogi.
Poslanik u Evropskom parlamentu Rene Repasi saopštio je, međutim, da ne treba brinuti, jer je evropsko tržište, sa 450 miliona potrošača, isuviše privlačno za ponuđače veštačke inteligencije da bi ga zaobišli.
"Onaj ko ovde želi da prodaje svoju veštačku inteligenciju, mora da se ravna prema našim standardima", kaže Repasi koji tu temu prati za evropske socijaldemokrate.
Repasi kaže da su evropski poslanici u stalnom kontaktu sa američkim kolegama jer navode da EU želi da stvori "standarde koji imaju smisla, a ne one koji su u međusobnoj konkurenciji".
Evropska unija nije veliki igrač u vrhunskom razvoju veštačke inteligencije. Tu ulogu preuzimaju SAD i Kina, ali Brisel često igra ulogu postavljanja trendova sa propisima koji imaju tendenciju da postanu globalni standardi.
Prošle godine, Bela kuća objavila je "Nacrt za AI zakon o pravima" koji postavlja pet principa za sprečavanje diskriminacije i zaštitu privatnosti i sigurnosti korisnika, dok je američki Institut za standarde i tehnologiju objavio u januaru svoj okvir upravljanja rizikom od AI.
Sa druge strane Velika Britanija, koja je napustila EU 2020. godine, bori se za poziciju lidera u tom naprednom tehnološkom polju. Premijer Riši Sunak planira da ove jeseni bude domaćin svetskog samita o bezbednosti veštačke inteligencije.
"Veštačka inteligencija ima neviđeni potencijal da transformiše naše živote na bolje. Ali moramo da se osiguramo da će ona biti razvijena i korišćena potpuno bezbedno", rekao je Sunak i dodao da Britanija ne rizikuje da bude isključena iz priprema koje sprovode Evropska unija i SAD.
Jedan od tvoraca veštačke inteligencije, bivši saradnik Gugla Džefri Hinton, nedavno je u intervjuima upozoravao na opasnosti od sopstvenog proizvoda koji može da postane inteligentniji od ljudi koji su ga stvorili.
On je izneo stav da se još ne mogu sagledati promene koje AI donosi na tržište rada i da čak i oni koji razvijaju te sisteme i vodeći ljudi Majkosofta ili Gugla priznaju da više ne znaju kako tačno funkcionišeu primena veštačke inteligencije.
Izvor: Beta
Foto: Pixabay
