Norvežanin Jens Stoltenberg, koji je na čelu NATO od 2014. godine, izjavio je 4. jula da je ponovo imenovan na funkciju generalnog sekretara na još godinu dana.

Produženje mandata odobreno je na sastanku ambasadora 31 zemlje članice u sedištu NATO u Briselu, uoči samita te organiizacije, preneo je AFP.

"Počastvovan sam odlukom saveznika NATO da produže moj mandat generalnog sekretara do 1. oktobra 2024. godine", napisao je Stoltenberg na Tviteru.

Dodao je da transatlantske veze "garantuju slobodu i bezbednost gotovo 75 godina" i da je "u sve opasnijem svetu Alijansa važnija nego ikad".

Prvi put izabran 1. oktobra 2014. na četvorogodišnji mandat, bivši norveški premijer (64) služio je dva puna mandata. Njegov mandat već je bio produžen za godinu dana 2022, posle početka ruske invazije na Ukrajinu.

Ukrajina, odnosno pitanje njenog prijema u Alijansu biće glavna tema samita NATO 11. i 12. jula u Vilnjusu. Ako njen prijem u članstvo NATO bude isključen sve dok traje ruska vojna ofanziva, Kijev želi garancije za budućnost.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nedavno tražio "veoma jasan i razumljiv signal na samitu u Viljnusu da Ukrajina može postati punopravna članica NATO posle rata", preneo je AFP.

Invazija Rusije na Ukrajinu poremetila je bezbednost u Evropi i navela Finsku i Švedsku da se pridruže NATO pošto član 5. Statuta Alijanse predviđa da se napad na jednu članicu "smatra napadom na sve članice".

Posle tri decenije vojnog nesvrstavanja, Finska, koja s Rusijom ima 1.300 kilometara granice, postala je početkom aprila 31.  članica NATO, a kandidaturu Švedske blokiraju Turska i Mađarska, svaka iz svojih razloga.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP