U 2022. je ulazak u EU odbijen za 141.600 ljudi, uglavnom zato što nisu imali validnu vizu ili dozvolu boravka (23%) ili, u istom procentu, zato što nisu mogli da opravdaju svrhu i uslove boravka.
Članice EU izdale su prošle godine 422.400 odluka o vraćanju ljudima koji nisu državljani EU, pokazuju podaci Eurostata. Međutim, manje od četvrtine vratilo se u zemlju van Unije.
Među onima koji su dobili naredbe da odu iz EU najviše je Alžiraca, Marokanaca i Pakistanaca.
U cilju ubrzavanja odlučivanja i veće efikasnosti procedura za azil, Evropska komisija je predložila brže i jednostavnije granične procedure za neke zahteve za azil u sklopu novog Pakta o azilu i migraciji EU.
Pojednostavljena procedura predviđa 12 nedelja za obradu zahteva za azil, plus još 12 za reptarijaciju odbijenih.
Po pojednostavljenoj proceduri neće se obrađivati zahtevi maloletnika bez pratnje, dece mlađe od 12 godina i njihovih porodica i osoba sa zdravstvenim problemima.
"Kao evroposlanici se zalažemo za poštene i efikasne procedure azila kako bi se osiguralo da ljudi kojima je potrebna zaštita mogu brzo da dobiju status izbeglice a da oni, koji očigledno nemaju pravo na azil, brzo dobiju odluku i budu vraćeni u treću zemlju", rekla je evroposlanica odgovorna za upravljanje regulativom o procedurama azila kroz Evropski parlament Fabijen Keler.
Evropski parlament navodi da se povratak smatra dobrovoljnim kada neko sarađuje sa vlastima pošto dobije odluku o povratku. Dobrovoljni povratak može biti asistirani (finansijska ili logistička podrćka zemlje domaćina) ili neasistirani.
Prema podacima Eurostata, u 2022. je 47% svih povrataka bilo dobrovoljno.
Parlament želi da članice EU investiraju u programe asistiranog dobrovoljnog povrataka i daju mu prednost jer je to mnogo održivije i lakše za organizovanje.
Navodi se da proces povratka otežavaju mnoga mnoga praktična pitanja, poput identifikacije migranata i dobijanja neophodnih dokumenata od vlasti zemalja van EU.
Evropski parlament je u rezoluciji iz aprila pozvao članice da uspostave nezavisne mehanizme za monitoring kako bi osigurali poštovanje međunarodnog i prava EU o izbeglicama i ljudskim pravima.
Monitoring, kako se navodi, treba da se obavlja tokom nadzora granica, procedure skrininga i primene graničnih procedura za azil i povratak.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta
