Digitalna industrija danas troši više od 113 miliona evra na lobiranje u Briselu, pri čemu su rastu te sume u poslednje dve godine najviše doprinele velike tehnološke kompanije poput Gugla, Amazona i Mete, pokazali su novi podaci.
Reč je o ažuriranim podacima iz studije neprofitnog udruženja LobiKontrol (LobbyControl) iz 2021. o lobiranju moćnih digitalnih korporacija.
Ažurirani podaci pokazuju da su izdvajanja velikih tehnoloških korporacija porasla od 2021. za 16,5%, prenela je Opservatorija korporativne Evrope.
Ukupno 651 kompanija i asocijacija pokušava da utiče na EU u sektoru digitalne ekonomije. Međutim, za rast potrošnje za lobiranje najzaslužnij su velike korporacije, poput Mete, Gugla i Amazona. Podaci naime pokazuju da je vodećih deset digitalnih korporacija potrošilo 40 miliona evra za lobiranje, odnosno više od trećine ukupne potrošnje sektora.
Dalje se navodi da velike tehnološke firme, uprkos malom rastu ukupnog broja kompanija, dominiraju u sektoru - 75% kompanija troši manje od 200.000 evra na lobiranje a četvrtina njih manje od 5.000 evra, dok su vodeći tehnološki džinovi u nekim slučajevima više nego udvostručili potrošnju.
Najviše na lobiranje u EU troši Meta. Ta kompanija je povećala potrošnju sa 5,75 miliona evra u 2021. na osam miliona danas i na vrhu je registra transparentnosti EU.
Sledi Epl koji je u posmatranom periodu udvostručio potrošnju za lobiranje na sedam miliona evra.
Potrošnju je od 2021. znatno povećao proizvođač poluprovodnika Kvalkom, sa 1,75 na četiri miliona evra, tako da je zamenio Huavej na petom mestu liste najvećih lobista iz sektora digitalne ekonomije.
Meta prevodi i po broju lobista a slede Huavej, Intel i IBM. Istovremeno su Gugl, Amazon i Epl povećali broj lobista u odnosu na 2021.
Navodi se i da su danas kompanije koje predvode po davanju za lobiranje u Briselu uglavnom one iste kao 2021. Novi na listi deset vodećih su telekomunikaciona kompanija Telefonika (sa 1,5 na dva miliona evra) i Dojče telekom (sa milion na dva miliona).
Podaci ukazuju da se situacija sa debalansima u sektoru pogoršala i da je među velikim korporacijama moć za lobiranje koncentrisanija nego ranije.
Ukazuje se i na geografsku neravnotežu - nešto manje od 20% kompanija koje lobiraju za račun digitalne ekonomije u EU ima sedište u SAD. Udeo evropskih zemalja, poput Nemačke, Francuske i Britanije, neznatno je opao na oko 10% za svaku.
Istovremeno je udeo kompanija iz Kine i dalje mali. Velike kineske tehnološke kompanije, poput TikToka (900.000 evra) i Alibabe (600.000 evra), spadaju među veće po trošenju na lobiranje ali ne troše koliko američke kolege.
Ocenjuje se da povećanje potrošnje za lobiranje velikih tehnoloških kompanija nije rezultat samo ogromnog broja zakona u digitalnom sektoru, već i potrebe da se regulišu novine, poput upotrebe veštačke inteligencije.
Zaključuje se da su za ograničavanje lobističke moći Amazona, Gugla i drugih kompanija potrebna stroža pravila protiv unilateralnog lobiranja na nivou EU, kao i ambiciozna primena Zakona o digitalnom tržištu (DMA).
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: corporateeurope.org
