Litasko (Litasco), trgovački ogranak Lukoila, drugog po veličini ruskog proizvođača nafte, saopštio je da nije dobio nijednu ponudu za svoju rafineriju u Bugarskoj i da ne pregovora o njenoj prodaji. U međuvremenu Sofija planira da se za godinu dana potpuno oslobodi ruske nafte.
Lukoil je već prodao rafineriju na Siciliji ISAB kiparskoj privatnoj investicionoj kompaniji G.O.I. Energija (Energy).
Iako Lukoil nije direktna meta zapadnih sankcija Rusiji, rafineriju ISAB pogodio je embargo na rusku sirovu naftu jer banke nisu bile spremne da finansiraju nabavke za kompaniju povezanu sa Rusijom.
"Litasko SA, glavni akcionar kompanije Lukoil Neftohim Burgas AD, nije dobio nijednu ponudu za prodaju rafinerije. Stoga, Litasko trenutno nije u nikakvim pregovorima o tom pitanju", navodi se u saopštenju kompanije, prenosi Rojters.
Dodaje se da Litasko SA nije imenovao nijednu javnu ili privatnu organizaciju da traži potencijalne kupce ili vodi pregovore u njeno ime.
Bugarska, jedina članica EU kojoj je dozvoljeno da nastavi pomorski uvoz nafte posle embarga EU iz decembra, u oktobru je povećala uvoz iz drugih zemalja u nastojanju da smanji kupovine ruske nafte, pokazuju podaci LSEG i Rojtersove kalkulacije.
Bugarska je u septembru saopštila da se sprema da potpuno napusti rusku naftu od oktobra 2024. i da planira smanjenje udela Rusije u uvozu do kraja ove godine na 80% sa oko 90% sada.
Lukoil je tada saopštio da bugarski planovi da zaustavi uvoz ruske nafte predstavljaju opasnost za rafineriju u Burgasu, najveću rafineriju nafte na Balkanu.
Trgovci kažu da je rafineriji u Burgasu teško da nađe naftu sa sadržajem sumpora većim od 5% (kao što je ruska nafta) jer je tražnja te vrste porasla zbog zabrane izvoza kurdske nafte, preneo je Rojters.
Istovremeno portal seenews.com piše pozivajući se na Fajnenšel tajms da je bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao da je Bugarska svesna interesovanja za kupovinu kompanije Lukoil Neftohim Burgas ali da nije uključena u proces prodaje.
Vasilev je rekao i da bi Bugarska imala ekonomske koristi od potencijalne promene vlasništva nad rafinerijom.
Prema njegovim rečima, nedavno uvedeni porez na prihod od 60% biće smanjen na samo 15% kada Lukoil Neftohim bude prodat dok se cena planirane rekonstrukcije rafinerije kako bi mogla da umesto ruske prerađuje laku naftu procenjue na 500 miliona evra.
Akciza na na tranzit ruskog gasa
Sofija je takođe uvela akcizu od 20 leva (10,22 evra) po MWh na prirodni gas u tranzitu preko bugarske teritorije.
Gasprom koristi gasovod kroz Bugarsku za tranzit gasa do Srbije, Mađarske i drugih evropskih zemalja.
Prema Vasilevu, akciza se verovatno neće odraziti na cene gasa koji ide gasovodom ali će smanjiti Gaspromov profit, preneo je seenews.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto, koji je osudio tu meru, rekao je ranije ove nedelje da je od Rusije i Gasproma dobio uveravanja da će Mađarskoj isporučiti ugovoreni gas uprkos povećanju tranzitne naknade u Bugarskoj, objavio je na društvenim mrežama portparol mađarske vlade.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Shutterstock.com
