U sklopu nastojanja da se smanji broj tražioca azila u Nemačkoj i zauzda podrška krajnjoj desnici, kancelar Olaf Šolc dogovorio se sa vlastima nemačkih pokrajina o strožoj migrantskoj politici i novom finansiranju za izbeglice. Istovremeno su se Rim i Tirana dogovorili da Italija finansira izgradnju dva migrantska centra u Albaniji.
Poslednjih nedelja Šolcova vlada dogovorila se o merama koje će olakšati deportovanje migranata i učiniti Nemačku manje privlačnom, piše Rojters i navodi da je to sasvim suprotno politici "otvorenih vrata" bivše kancelarke Angele Merkel.
Cilj sastanka bio je zadobijanje podrške lidera nemačkih pokrajina za takve mere, kao i odgovor na pritužbe lokalnih vlasti da su javna kasa i infrastrura preopterećeni.
Rezultat je da se Šolcova vlada složila da pokrajinama i opštinama od 2024. isplaćuje 7.500 evra po izbeglici, kao i da avansno uplati 1,75 milijardi evra u prvoj polovini te godine.
Lider centralne pokrajine Hesen procenio je ukupnu pomoć na 3,5 milijardi evra.
Vlasti su spremne i da uštede još oko milijardu evra smanjenjem beneficija za tražioce azila npr. tako što će udvostručiti vreme dok ne dobiju puna socijalna davanja.
"Naš zajednički cilj je da potisnemo ilegalnu migraciju", rekao je Šolc nakon što je opisao sporazum kao "istorijski trenuak", preneo je Rojters.
Savezna vlada takođe se složila da ispita da li procedure azila mogu da se sprovode van EU, mada je kancelar bio skeptičan oko toga da li je to ustavno moguće i da li će zemlje pristati na to.
Zabrinutosti oko migracije rastu jer raste i broj ljudi koji traže azil a pojačan je sa milion ukrajinskih izbeglica koji su došli u Nemačku nakon što je Rusija napala Ukrajinu u februaru 2022.
Za devet meseci 2023. u Nemačkoj je oko 230.000 ljudi tražilo azil, što je više nego u celoj 2022.
Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, koja je sada na drugom mestu na izborima širom zemlje a ispred sve tri partije iz Šolcove koalicije levog centra, prva je partija koja je uključila u zabrinutosti oko migracije.
Šolc je nedavni rekao u parlamentu da demokratske snage u zemlji moraju da deluju zajedno na pitanjima poput migracije kako bi se suprostavile Alternativi.
Vlada je u oktobru usvojila zakon koji olakšava vlastima da deportuju članove kriminalnih udruženja i pretres domova migranata kako bi utvrdili njihov identitet.
Njegova vlada takođe se dogovorila o izmenama postojećih pravila koje će omogućiti tražiocima azila da brže počnu da rade, kao i oko dužih zatvorskih kazni za trgovce ljudima.
Albanija privremeno smešta stižu u Italiju da traže azil
U međuvremenu je Albanija pristala da bude privremeno sklonište za hiljade migranata dok oni, nakon prispeća na obalu Italije, čekaju odluku o tome da li će im azil biti odobren ili neće.
Time je Albanija, prekomorski sused Italije, omogućila toj zemlji malo olakšanja u upravljanju stalnim prilivom migranata iz Afrike. Ova inicijativa je obznanjenja nakon sastanka italijanske premijerke Đorđe Meloni i albanskog premijera Edija Rame 6. novembra, preneo je AP.
Italija će, na osnovu sporazuma, finansirati izgradnju dva centra u Albaniji koji će moći da prime do 3.000 migranata ođednom.
Žene i deca nisu obuhvaćene planom.
Ako Italija ne usvoji migrantov zahtev za davanje azila, Albanija će ga deportovati.
Prema rečima Đorđe Meloni, Albanija će eksterno obezbeđivati oba centra, koji će biti pod italijanskog jurisdikcijom.
Meloni je rekla da ako zahtevi za azil budu brzo razmatrani, do 36.000 migranata godišnje bi prolazilo kroz tu proceduru - ali sa teritorije Albanije, što bi rasteretilo pretrpane centre u Italiji, preneo je AP.
Stotine hiljada migranata je tokom prethodnih godine došlo do Italije, nakon rizičnog putovanja preko Sredozemnog mora iz pravca Libije, Tunisa, Turske i drugih zemalja.
Italija je do sada uglavnom uzaludno tražila podršku drugih članica Evropske unije da se izbori sa ovolikim prilivom migranata, a danas se okrenula Albaniji, koja želi da se učlani u Uniju.
Izvor: DES/Beta
Foto: Beta, Beta/AP
