Novi saziv poljskog parlamenta sastao se na konstitutivnoj sednici posle izbora u oktobru, na kojima je do sada vladajuća desničarska i populistička partija Prava i pravde (PiS) Jaroslava Kačinjskog pretrpela poraz, iako je pojedinačno osvojila najveći broj glasova.
Kačinjski je u do sada najoštrijem napadu na EU rekao da njegova stranka mora da spreeči da na vlast dođe opozicija, jer će Poljska izgubiti suverenitet, državnost i na vlast će doći nemačka stranka.
Tri proevropske stranke opozicije sklopile su posle izbora 15. oktobra, 11. novembra koalicioni ugovor kojim su obezbedile 248 mandata u poljskom sejmu, koji ima 460 poslanika. Opozicija je osvojila većinu i u gornjem domu, senatu.
PIS ima 194 mandata i nije uspela da nađe koalicionog partnera, sa njima nije htela čak ni opoziciona koalicija radikalnih nacionalista Konfederacija.
Lider liberalne Građanske koalicije i kandidat opozicije za premijera Poljske je bivši predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, a druge dve stranke su centristički demohrišćanski Treći put Šimona Holovnje i Vladislava Kosnjaka Kamiša i ujedinjena Levica Vlođimježa Čažastog.
Na sednici parlamenta odlazeći premijer Mateuš Moravijecki iz PIS treba da podnese ostavku da bi otvorio put izboru nove, ali predsednik države Anžej Duda je najavio je da će upravo PIS osnovati narednu vladu, uprkos tome što nema većinu u parlamentu.
Čak i ako Moravjecki ne uspe u tome da formira novu vladu, opozicija će moći da preuzme vlast najranije sredinom decembra.
Pokušaje Moravjeckog da prevuče na svoju stranu celu Poljsku narodnu stranku koja je na izbore izašla u koaliciji Treći put zajedno sa Poljskom 2050 Šimona Holovnje ili makar neke poslanike kategorično je odbio lider Poljske narodne stranke Vladislav Kosnjak-Kamiš iako je Moravjecki lično njemu ponudio da bude premijer.
Tusk je rekao da koalicija koju predvodi želi da Poljaci "budu u stanju da vide da smo spremni da preuzmemo odgovornost za svoju zemlju".
U koalicionom ugovoru se navode "goruća pitanja" kao što su ekonomija i ekologija, popravljanje odnosa sa Evropskom unijom, obnova državne medijske scene, odvajanje crkve od države pa i abortus, iako je to pitanje o kojem članice imaju različito mišljenje.
"Moramo da počnemo sa obnovom odnosa sa institucijama EU, u smislu da fondovi ponovo budu pokrenuti, fondovi koji su danas blokirani za Poljsku, rekao je član Trečeg puta MIhal Kloboško.
"To je naravno povezano sa vladavinom prava, sa pravnim poretkom u Poljskoj i Evropska komisija će želeti da vidi promene u pogledu vladavine prava u vezi sa nezavisnošću poljskih sudija, poljskog pravosuđa", dodao je on, prenosi Juronjuz.
Istovremeno, lider partije PiS, Jaroslav Kačinjski najoštrije se do sada najoštrije verbalno obrušio na EU, posebno na Nemačku. On je rekao da će Poljska biti uništena ako njegova partija ne spreči formiranje vlade Donalda Tuska. Kačinjski je rekao da će u Poljskoj vladati nemačka partija i da će Poljska izgubiti ne samo suverenost, nego i državnost.
Kaczinski, posle izbora, svoju stranku vodi na kurs potpune kolizije sa Evropskom unijom i Nemačkom. Govor Kačinjskog poručučuje da je EU egzistencijalna pretnja Poljskoj, da se sa njom ne može pregovarati, ocenio je 13. novembra dnevnik Žespospolita.
"Kada je PiS bio na vlasti, Kačinjski je znao da će, iako kritikuje EU, morati nekako da se pomiri sa tim, i da će na kraju Mateuš Moravjecki otići u Brisel, sedeti pored drugih premijera i konačno sarađivati. Gubitkom vlasti, Kačinjskom više nije potrebna EU, zbog čega je predstavlja kao svog glavnog neprijatelja", piše Žespospolita.
Ipak to nije bezazlena odluka, i imaće veoma duboke posledice zato što poljsku desnicu tera u antievropsko i antizapadno ludilo, piše list. Žeščospolita konstatujke se da ni u jednoj zemlji EU neće biti tako snažne snage koju podržava trećina biračkog tela, a koja de fakto traži raspuštanje Unije, "jer se desno krilo pod Kačinjskim oprostilo od EU, Evrope i Zapada".
Najmanje 40.000 poljskih radikalnih nacionalista prošlo je 11. novembra bez većih izgreda Varšavom u tradicionalnom Maršu nezavisnosti noseći poljske dvobojke i transparente sa antievropskim i porukama protiv navodne ukrajinizacije Poljske.
Parola Marša nezavisnosti ove godine su prve reči poljske himne "Još Poljska nije nestala" a glavni neprijatelji su prema porukama na transparentima Ukrajinci, Nemci i Brisel i tradicionalno LGBT populacija i Poljakinje koje traže pravo na abortus.
Izvor: Dvevni evropski servis
Foto: : PAP/Łukasz Gągulski
