Izbori za Evropski parlament biće održani od 6. do 9. juna 2024. a birači će na birališta izlaziti u nacionalnom danu za glasanje. Biraće se 720 evroparlamentaraca, 15 više nego u aktuelnom Parlamentu.
Prvi će na birališta izaći Holanđani, u četvrtak 6. juna, dan kasnije glasaće Irci, u subotu 8. juna na izbore se izlazi u Letoniji, Malti i Slovačkoj a posledenjeg dana evropskih izbora u ostalim članicama EU.
U infografiku Evropskog parlamenta navodi se da članice neće moći da objavljuju rezultate pre nego što se zatvore birališta u svim zemljama.
Glasanje je obavezno u samo pet članica - Belgiji, Bugarskoj, Luksemburgu, Kipru i Grčkoj, i to i za njihove državljane, i za državljane drugih članica, pri čemu u Blegiji glasanje nije obavezno za one od 16 i 17 godina.
Evroposlanici se biraju prema nacionalnim izbornim sistemima ali se moraju poštovati određene zajedničke odredbe utvrđene pravom EU, poput proporcionalne zastupljenosti. Kao opšte pravilo, birači mogu da biraju između političkih partija, pojedinačnih kandidata ili oba.
Navodi se da u nekim članicama EU birači mogu da glasaju samo za listu, bez mogućnosti promene redosleda na listi (zatvorene liste), a u drugim birači mogu da izraze preferencije za jednog ili više kandidata (preferencijalno glasanje).
U novm Parlamentu Francuska, Španija i Holandija imaće po dva evroposlanika više nego sada a Poljska, Belgija, Austrija, Danska, Finska, Slovačka, Irska, Letonija i Slovenija po jednog.
Najviše evroposlanika imaće Nemačka (96) a slede Francuska (81), Italija (76), Španija (61), Poljska (53).
U Grčkoj i Italiji glasa se sa najmanje 25 godina, Rumuniji sa 23, u Bugarskoj, Češkoj, Estoniji, Irskoj, Letoniji, Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj i Kipru sa 21 a u ostalim članicama sa najmanje 18 godina.
Kada je reč o glasanju iz inostranstva, infografik pokazuje da u gotovo svim zemljama može da se glasa u ambasadama, i poštom mogu da glasaju državljani 13 članica, elktronski samo Estonci, preko posrednika državljani tri članice.
Mogućnost glasanja iz inostranstva nemaju Česi, Irci, Maltežani i Slovaci.
Kada je reč o izbornom cenzusu, na Kipru je 1,8%, u Grčkoj 3%, Italiji, Austriji i Švedskoj 4%, u Češkoj, Francuskoj, Hrvatskoj, Letoniji, Litvaniji, Mađarskoj, Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj 5% a u ostalim zemljama ga nema.
Navodi se i da je infografik na osnovu stanja iz avgusta i da će do izbora biti ažuriran.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
