Premijer Belgije Aleksander De Kro izjavio je da Evropska unija treba da ima više sopstvenog novca i da mora da se prilagodi novoj geopolitičkoj realnosti.
U intervjuu za Politiko, De Kro je rekao da evropski građani sve više očekuju od EU strateška rešenja za globalne probleme, od pandemije, preko ruske invazije na Ukrajinu, do rata u Gazi.
"Sa svakim velikim izazovom s kojim se suočavamo, evropsko stanovništvo, čak i oni evroskeptični, traže od Evrope da reši te izazove jer zemlje ne mogu da urade to same. Ako želite da odgovorite na te pozive, moraćete da promenite svoje prioritete, što za nas neizbežno vodi ka diskusiji: Odakle dolazi novac?", rekao je De Kro, čija je zemlja 1. januara preuzela predsedavanje Savetu EU.
Njegov predlog dolazi u vreme kada lideri EU raspravljaju o reviziji budžeta Unije za period 2021-2027, koji uključuje pomoć Ukrajini.
EU trenutno ima nešto sopstvenog novca, pre svega od doprinosa 27 zemalja članica i carinskih dažbina na uvoz iz zemalja izvan EU.
Brisel je 2021. godine uveo porez na plastiku širom EU koji je osmišljen tako da donese oko šest milijardi evra godišnje u kasu Evropske komisije, ali to je samo mali deo u poređenju sa višegodišnjim budžetom EU od 1,2 biliona evra.
Predlog belgijskog premijera pokreće kontroverznu mogućnost nametanja više poreza na nivou EU uoči izbora za Evropski parlament u junu ove godine, u vreme rastućih kamantnih stopa i finansijske pomoći Ukrajini.
De Kro međutim nije precizirao odakle bi došli dodatni prihodi, da li od evropskih poreza, drugih finansijskih mera kao što su nacionalni doprinosi, ili smanjenja stavki u budžetu EU.
"Ako želimo da imamo dobru raspravu, ne želim to previše da komentarišem", rekao je De Kro, dodajući da je za većinu lidera teško da povećaju svoje nacionalne doprinose, ali da razumeju da ne mogu da traže od Evrope da plati više a da odbijaju da sami to učine.
Do sada je predloge za nove finansijske resurse blokirala koalicija zemalja uglavnom iz severne i istočne Evrope, koje se protive prebacivanju naplate poreza iz svojih prestonica u Brisel. Štedljive zemlje poput Holandije i nordijskih zemalja više puta su tražile manji budžet EU.
Evropski parlament se zalaže za poreze na emisije ugljenika i profit multinacionalnih kompanija, mere za koje se očekuje da će doneti 36 milijardi evra godišnje kada novi budžet stupi na snagu 2028.
Oni koji podržavaju dodatne prihode nadaju se da će belgijsko predsedavanje postići kompromis, jer posle toga predsedavanje preuzima Mađarska, koja se protivi uvođenju poreza na nivou EU i blokira dodatnih 50 milijardi evra za Ukrajinu.
De Kro je rekao da je drugo pitanje kako EU troši novac. Trenutno najviše novca EU ide za poljoprivredu i u kohezione fondove, za članice sa nižim BDP-om po stanovniku.
Belgijski premijer je istakao da će kreiranje narednog budžeta EU uključiti raspravu o tome šta su evropski prioriteti, a da su ti razgovori još važniji kako se blok priprema za nove članice kao što je Ukrajina.
"Pre nego što postanemo veći, moramo da postanemo bolji", rekao je De Kro.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service
