Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristalina Georgijeva upozorila je evropske vlade da, bez obzira na višenedeljne masovne proteste širom Evrope, finansijski ne izlaze previše u susret poljoprivrednicima.
"Sa ljudskog stanivišta razumem njihove probleme i znam da nije lako obavljati njihov posao", rekla je Georgijeva na konferenciji za novinare u Vašingtonu, prenela je agencija AFP.
"Ali ako taj osećaj potraje i satera vlade u ugao iz kojeg više neće moći da čine ono što je neophodno za jačanje ekonomije, doći će trenutak kada će zažaliti", rekla je Georgijeva.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je 1. februara određene ustupke nezadovoljnim ratarima, pre svega ukidanje birokratskih prepreka i fleksibilniju primenu pravila EU o obaveznom postotku poljoprivrednog zemljišta koje mora ostati neobrađeno.
Takođe, Fon der Lajen je rekla da je Komisija predložila i mere kojima bi se sprečio nekontrolisani rast uvoza živine, jaja i šećera iz Ukrajine, saopštila je Evropska komisija.
Ona je naglasila da je poljiprivrednici mogu da računaju na podršku EU, da imaju vitalnu ulogu u evropskoj privredi i društvu, i da je iz višegodišnjeg evropskog budžeta od 2021. do 2027. godine za agrar izdvojeno 390 milijardi, što je gotovo trećina ukupnog budžeta.
Rekla je i da je EU prošle godine obezbedila dodatnu pomoć od 500 miliona evra za farmere koji su bili najteže pogođeni krizom.
Direktorka MMF Kristalina Georgijeva rekla je novinarima da je u proteklom periodu razgovrala sa mnogim predstavnicima nacionalnih ministarstava finansija i da svi oni uviđaju koliko je važna konsolidacija budžeta, ali i "koliko je teško uskratiti podršku". "Lako je dati, ali je teško to ponovo oduzeti", rekla je Georgijeva.
Proteklih nedelja na ulice Nemačke, Francuske, Holandije, Rumunije, Poljske, Italije, Grče i drugih članica EU izašle hiljade poljoprivrednika, koji su traktorima blokirali saobraćajnice i veće gradove. U Španiji i Portugalu su masovni protesti najavljeni za februar.
Glavni razlog za nezadovoljstvo su ukidanje brojnih državnih subvencija za poljoprivredu, uglavnom za dizel i mehanizaciju, restritivna klimatska politika Unije, ali i uvoz jeftinijih agrarnih proizvoda iz nečlanica Unije.
U Nemačkoj je pod pritiskom protesta vlada odustala od najavljenog uvođenja redovne stope poreza na poljoprivrednu mehanizaciju, a ukidanje subvencija za plavi dizel će biti sprovedeno postepeno do 2026. godine.
Francuski predsednik Emanuel Makron se, uglavnom isto pod pritiskom protesta protiv jeftinog uvoza, usprotivio potpisivanju sporazuma o slobodnoj trgovini sa članicama južnoameričke trgovinske alijanse Merkosur.
Punopravne članice te organizacije su Argentina, Bolivija, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela, a ima i nekoliko pridruženih članica, takođe iz tog dela sveta. Farmeri iz Evrope strahuju od nelojalne konkurencije tih zemlja koje imaju jaku poljoprivredu, a pre svega stočarstvo.
Makron je 1. februara u posle vanrednog samita u Briselu rekao da Francuska zahteva da "ekološki i higijenski standardi koje EU zahteva od svojih poljoprivrednika, budu isti i za zemlje kojima Unija otvara svoja vrata", jer bi u suprotnom to bila "nepravda".
I Ursula fon je Lajen je rekla da će u pregovorima sa zemljama Merkosura "uzeti u obzir legitimne interese (evropskih) poljoprivrednika".
Nemački kancelar Olaf Šolc je, međutim, rekao da vlada u Berlinu ostaje pri ranijim planovima, koji treba da stvore najveću zonu slobodne trgovine u svetu.
Šolc je rekao da je to važno ako EU želi da se globalno strateški bolje pozicionira, preneo je AFP.
U vreme kada su lideri EU 1. januara odražavali vanredni samit, poljoprivredni su svojim traktorima blokirali ulice oko evropskih institucija, a policija je saopštila da je u blokadi učestvovalo oko 1300 traktora.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
