Pritisci na Brisel da "zatvori rupe" za izbegavanje sankcija traju i od vlada članica Unija traži da odmah prekinu ilegalne tokove robe u Rusiju.
U pismu poslatom evropskim prestonicama, u koje je briselski Politiko imao uvid, Evropska komisija upozorava članice da postoji potreba za "hitnom, usklađenom i čvrstom akcijom svih" kako bi se problem rešio.
Potpisnici pisma, evropski komesari za trgovinu i za finansijsku stabilnost Valdis Dombrovskis odnosno Mejrid Mekginis, najavili su da će uskoro podeliti "detaljne informacije" o tome gde kompanije izbegavaju sankcije. Naveli su i da će se do sredine aprila javiti evropskim prestonicama kako bi procenili preduzete mere.
Politiko podseća da se sankcije dogovaraju na nivou EU i da su za njihovu primenu zadužene vlade ali i da sankcionisana roba iz EU stiže do Rusije tako što prvo ide u zemlje van Unije a zatim se reeksportuje.
Drugi put vodi preko filijala evropskih kompanija koje proizvode van bloka, navodi se u pismu evrokomesara vladama članica.
Uglavnom je reč o proizvodima i tehnologiji koji nisu oružje ali mogu da se koriste u vojne svrhe i da stignu do ratišta.
Komisija sada istražuje mogućnost osnivanja tela EU za kontrolu primene sankcija, čime bi zapravo taj posao preuzela od nacionalnih vlada.
Kako je za Politiko rekao zvaničnik blizak pregovorima koji je želeo da ostane anoniman, ta ideja dobija na popularnosti i mogla bi da bude na agendi šefice Komisije Ursule fon der Lajen ako se bude kandidovala za drugi mandat koji bi počeo krajem godine.
U pismu se navodi da je izvoz zabranjenih proizvoda u zemlje van EU porastao sa tri milijarde evra pre ruske agresije na Ukrajinu na 5,6 milijardi do sredine 2023. Dodaje se da taj "izuzetno zabrinjavajući" rast nadoknađuje gubitak u legalnoj trgovini tim proizvodima sa Rusijom od kako je počeo rat.
Od vlada se traži da pozivaju na odgovornost one koji krše sankcije EU, odvraćaju kompanije od pronalaženja "rupa" u merama, kao i da kontaktiraju firme i podstaknu ih na "dubinsko posmatranje" njihovih lanaca isporuka.
Istovremeno nacionalne vlade treba da dele više informacija o kompanijama van EU i pojedincima koji bi mogli da budu umešani u eksploatisanje "rupa" u sankcijama, navodi se u pismu u koje je briselski portal imao uvid.
Ideja stvaranja evropskog tela za primenu sankcije nije nova i 2023. je holandski predlog za takvo telo podržalo desetak članica, uključujući Nemačku, Fracusku, Italiju i Španiju.
Francuska je 2023. lobirala da se "zatvaranje rupa" u sankcijama poveri Evropskom javnom tužilaštvu.
Mekginis će o pismu razgovarati sa ministrima članica na sastanku o sankcijama 13. februara.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Pixabay.com
