Novi instrumenti koje je Evropska unija uvela da bi zaštitila svoje finansijske interese, pre svega blokiranje sredstava za države članice koje ne poštuju vladavinu prava, imali su pozitivne efekte, ali i dalje postoji opasnost da primena takvih mera postane puka formalnost, ocenio je Evropski revizorski sud u izveštaju objavljenom 22. februara.
U izveštaju se ocenjuje da se tokom prethodne decenije stanje u vladavini prava u nekim članicama pogoršalo i podseća se da je 1. januara 2021. počeo da se primenjuje novi instrument za zaštitu finansijskih interesa EU od povreda načela vladavine prava u zemljama EU – Uredba o uslovljenosti.
Sud je zaključio da se Uredbom o uslovljenosti poboljšala zaštita finansijskih interesa EU.
"Povrede vladavine prava sada se mogu efikasnije uklanjati jer je u januaru 2021. ojačan pravni okvir EU zahvaljujući Uredbi o uslovljenosti. Tim se instrumentom, zajedno s drugim zaštitnim instrumentima u okviru Mehanizma za oporavak i otpornost i kohezione politike, predviđa mogućnost za donošenje budžetskih mera protiv takvih povreda u državama članicama", saopštio je Evropski revizorski sud (ECA).
U izveštaju se ipak ističe da te mere za zaštitu osnovnih vrednosti imaju slabe tačke i da se njima još ne garantuje potpuna zaštita finansijskih interesa EU, kao i da politički razlozi mogu imati važnu ulogu u odlučivanju o odmrzavanju sredstava EU.
"Sud je utvrdio i određene aspekte Uredbe koje je teško primeniti te niz rizika koji bi mogli znatno ugroziti delotvornost preduzetih mera", navodi se u saopštenju.
Analiza je rađena na uzorku koji je obuhvatio šest država članica: Bugarsku, Grčku, Italiju, Mađarsku, Poljsku i Rumuniju.
Budžetske mere povezane s vladavinom prava trenutno se primenjuju na dve države – Mađarsku i Poljsku, a njihove posledice se procenjuju na oko 22 milijarde evra za Mađarsku i 134 milijarde evra za Poljsku.
To je ukupan iznos blokiranih sredstava na osnovu Uredbe o uslovljenosti, Uredbe o Mehanizmu za oporavak i otpornost i Uredbe o zajedničkim odredbama, ali pošto se odnosi na buduća plaćanja i obaveze do kraja decenije, Sud ukazuje da su "direktne posledice za sada mnogo manje od onih na koje mogu upućivati te brojke".
"U međuvremenu bi blokiranje finansijskih sredstava EU moglo otežati realizaciju programa i ciljeva politika EU ako vlada ne ispuni svoje obveze. Građani bi tada mogli biti prvi koji će osetiti negativne posledice", upozorili su revizori.
Članica suda Anemi Turtelbum koja je predvodila reviziju primene Uredbe o uslovljenosti izjavila je da su nove zaštitne mere EU za vladavinu prava korak napred, ali da postoje slabe tačke i da vladavina prava kao osnovna vrednost EU "zaslužujue čvršći sistem".
Revizori su u izveštaju ukazali na nekoliko rizika koji bi mogli znatno ugroziti dugoročnu efikasnost budžetskih i korektivnih mera, ocenjujući da primena Uredbe o uslovljenosti može biti puka formalnost bez stvarnih poboljšanja na terenu.
"Ti se rizici čine još važnijima jer revizori EU naglašavaju da politički razlozi na kraju mogu imati važnu ulogu iako bi odluke o tome da se sredstva EU ne blokiraju ili odblokiraju trebalo da se zasnivaju na tehničkoj i pravnoj analizi", navodi se u saopštenju ECA.
Revizori su upozorili da se o ukidanju budžetskih mera za šta je potrebna kvalifikovana većina može raspravljati istovremeno sa raspravom o drugim važnim odlukama za koje je potrebna jednoglasnost, kao što se desilo u decembru 2023, "kada su se odluke o poštovanju vladavine prava u Mađarskoj morale doneti u isto vreme kada se glasalo o otvaranju pristupnih pregovora s Ukrajinom, čemu se Budimpešta prvobitno protivila".
Evropska komisija je 13. decembra odmrzla Mađarskoj više od 10 milijardi evra, dan pre samita na kojem je EU odlučila da otvori pregovore o članstvu sa Kijevom, na glasanju kojem nije prisustvovao mađarski premijer Viktor Orban.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: ECA
