Predsednik Bugarske Rumen Radev je 9. aprila imenovao prelaznu vladu i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 9. jun. Na čelu prelazne vlade biće Dimitar Glavčev, šef Nacionalne revizorske kancelarije, bivši poslanik iz redova partije desnog centra GERB i bivši predsednik parlamenta.
Glavčev je rekao da su ministri koje je odabrao za svoj kabinet "jednako udaljeni od svih politički partija".
Izbori će biti održani 9. juna, zajedno s izborima za Evropski parlament.
Imenovanje prelazne vlade i raspisivanje vanrednih izbora, šestih za tri godine, usledilo je posle neuspešnih pregovora dve najveće političke grupe, GERB i reformističkog saveza Nastavljamo promenu-Demokratska Bugarska, o novoj vladi zbog neslaganja oko nekih ministara.
Dve partije su u junu prošle godine sklopile sporazum prema kojem je prvih devet meseci na čelu vlade bio Nikolaj Denkov iz partije Nastavljamo promene, a zatim je njega trebalo da zameni Marija Gabrijel iz GERB-a.
Cilj postizbornog dogovora je bio da se spreči održavanje još jednih izbora.
Međutim, reformisti su se žalili da njihovi protivnici dominiraju novom vladom i da mogu da iskoriste svoje pozicije da dobiju nepravednu pobedu na izborima.
Lider partije Nastavljamo promene Kiril Petkov rekao je da je izbor ministra unutrašnjih poslova Kalina Stojanova u prelaznoj vladi "nečuven i uvredljiv". Prema tvrdnjama građanskih grupa, Stojanov je bio odgovoran za kupovinu glasova na pretohdnim lokalnim izborima.
Bivša evropska komesarka Marija Gabrijel koja je trebalo da zameni Denkova, povukla je svoj predlog novog kabineta i vratila mandat zbog, kako je rekla, "koordinisanog odbijanja" 11 ministara da učestvuju u njenoj vladi koju je predložila "i nepostojanja dogovora tokom naknadnih pregovora".
Glavni zadatak novog privremenog premijera biće organizacija izbora u jednoj od najsiromašnijih članica EU koja se bori s rasprostranjenom korupcijom.
Novi izbori će verovatno produbiti krizu u zemlji i usporiti ključne reforme.
Prema proceni analitičara, prevremeni izbori će verovatno dovesti do još jednog fragmentiranog parlamenta, što bi povećalo političku nestabilnost, ugrožavajući mogućnost potpunog ulaska zemlje u bezvizni šengenski prostor i evrozonu i dobijanja milijardi evra iz fondova EU za oporavak.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi novi izbori mogli da rezultiraju većim prisustvom nacionalističkih i proruskih partija koje iskorišćavaju strahove u Bugarskoj i kojima idu prilog dezinformacije koje širi Moskva, a koje su stvorile duboke podele u društvu.
Izvor: AP
Foto: Beta/AP
