Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel podržava priznanje države Palestine i zalaže se za koordinisan pristup EU i trećih zemalja kako bi se postigao konkretan napredak po tom pitanju.
"Zalažem se za rešenje sa dve države i za priznanje palestinske države. Ali ta država mora da bude održiva", izjavio je Mišel za Juronjuz.
Upitan da li druge zemlje treba da priznaju Palestinu, Mišel je rekao da taj potez treba iskoristiti za postizanje nekog napretka u rešenju izraelsko-palestinskog sukoba.
Tri evropske zemlje, Španija, Irska i Norveška, 28. maja su zvanično priznale Palestinu kao nezavisnu državu, sedam meseci od izbijanja sukoba u Gazi.
Mišel smatra da je to dobar korak, ali da razume da je drugim zemljama "potrebno više vremena".
Među tim zemljama je i Mišelova zemlja, Belgija. Ministarka spoljnih poslova Belgije Ađa Labib napisala je 27. maja na platformi Iks da "Belgija radi na priznanju prava i sloboda Palestinaca".
Tri evropske zemlje su priznale Palestinu u vreme zaoštravanja stava EU prema Izraelu zbog pogoršanja situacije na terenu.
U izraelskom napadu na kamp raseljenih Palestinaca u gradu Rafa u Pojasu Gaze ubijeno je 45 ljudi, što je oštro osudio i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.
On je odlučno stao iza Međunarodnog krivičnog suda čiji tužilac traži nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i drugih, ali i vođa borbene grupe Hamas.
Šef irske diplomatije Mišel Martin izjavio je da su ministri spoljnih poslova EU po prvi put "značajnije" počeli da razmatraju uvođenje sankcija Izraelu, ukoliko ne bude delovao u skladu sa međunarodnim humanitarnim pravom.
Madrid je u ponedeljak insistirao da EU preduzme mere protiv Izraela.
Premijer Španije Pedro Sančes izjavio je da je priznanje Palestine "istorijska odluka koja ima jedan cilj, a to je da pomogne Izraelcima i Palestincima da postignu mir", preneo je AP.
Izraelski ministar spoljnih poslova Izrael Kac rekao je da priznanje Palestine predstavlja "nagradu za Hamas" i optužio je Sančesvou vladu da je "saučesnik u pozivima na genocid nad Jevrejima i ratne zločine".
Irski premijer Sajmon Haris rekao je da je priznanje Palestine "važan trenutak koji šalje signal svetu da kao zemlja možete da preduzmete praktične akcije da pomognete da se održi u životu nada za rešenjem sa dve države u vreme dok nažalost drugi nastoje da ga bombama pošalju u zaborav".
Ministar spoljnih poslova Norveške Espen Bart Eide rekao je u saopštenju da je više od 30 godina Norveška bila jedna od zemalja koja se najviše zalagala za palestinsku državu.
Norveška, koja za razliku od Španije i Irske nije članica EU ali se često usaglašava sa njenom spoljnom politikom, predala je diplomatske dokumente palestinskoj vladi tokom vikenda uoči zvaničnog priznanja.
Oko 140 zemalja - više od dve trećine članica Ujedinjenih nacija, priznaje palestinsku državu. Dodavanje tri zapadnoevropske zemlje toj grupi verovatno će izvršiti pritisak na Francusku i Nemačku da preispitaju svoj stav.
Slovenački premijer Robert Golob rekao je u ponedeljak da će njegova vlada u četvrtak doneti odluku o priznanju palestinske države.
Sjedinjene Države i Velika Britanija, između ostalih, podržavaju ideju postojanja nezavisne palestinske države uz Izrael, ali kažu da bi to trebalo da bude deo dogovorenog rešenja.
Palestinska uprava koju podržava Zapad, upravlja delovima Zapadne obale koja je pod okupacijom Izraela, sarađuje sa Izraelom u pitanjima bezbednosti i favorizuje da se do dve države dođe putem pregovora. Hamas je proterao snage te uprave iz Gaze kada je preoteo vlast 2007.
Palestinci dugo traže nezavisnu državu u Gazi, na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, teritorijama koje je Izrael zauzeo u ratu 1967. godine. O ideji kopnenog koridora koji bi kroz Izrael povezao Gazu i Zapadnu obalu razgovaralo se u prethodnim rundama mirovnih pregovora, ali nikakvi ozbiljni ili suštinski mirovni pregovori nisu vođeni u više od 15 godina.
Rat Izraela i palestinskog islamističkog Hamasa, vladajućeg u Gazi, počeo je posle napada palestinskih ekstremista predvođenih hamasovcima 7. oktobra prošle godine na južnu izraelsku teritoriju, kada je ubijeno oko 1.200 ljudi, većinom civila i odvedeno više od 250 talaca.
Izrael je odogovorio velikom ofanzivom iz vazduha, sa kopna i mora. U toj ofanzivi ubijeno je više od 36.000 Palestinaca, po podacima ministarstva zdravlja u Gazi koje ne pravi razliku između boraca i civila, ali je ranije saopšteno da je najviše ubijenih žena i dece.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
