Nešto manje od 360 miliona građana Evropske unije će u svojim zemljama od 6. do 9. juna moći da bira 720 poslanika novog petogodišnjeg saziva Evropskog parlamenta.
Glasanje će 6. juna otvoriti Holađani, sledećeg dana biraju Irci, 8. juna Letonci, Maltežani i Slovaci, a u svim ostalim članicama birači će na birališta moći da izađu u nedelju, 9. juna.
Iako se zvanično održavaju u ta četiri dana, Estonci su već glasali 3. juna. Česi i Italijani će moći da glasaju po dva dana.
Minimalno aktivno i pasivno biračko pravo utvrđeno je nacionalnim zakonima, i ono je u većini članica isto kao i granica punoletnosti - 18 godina.
Izuzetak su Belgija, Nemačka, Malta i Austrija, gde će ove godine moći da glasaju stariji od 16 godina, a u Grčkoj stariji od 17 godina.
Glasanje je zakonska obaveza u Beligiji, Bugarskoj, Luksemburgu i Grčkoj i ko ne ispuni tu obavezu može biti novčano kažnjen.
Pravo da budu birani za evroposlanike takođe u više od poplovine članica EU imaju stariji od 18 godina, sa izuzetkom šest zemalja u kojima je starosni prag 21 godina, u Rumuniji je 23, a u Grčkoj i Italiji 25 godina.
Broj poslanika koji se biraju u pojedinim članicama EU zavisi od broja birača, pa se tako najviše poslanika, 96, bira u Nemačkoj koja ima oko 65 miliona birača.
Francuzi biraju 81 poslanika, Italija će imati 76 poslanika, Španija 61, Slovenija i Letonija po devet, Estonija sedam, a najmanje, po šest poslanika, imaće Malta, Kipar i Luksemburg.
Bez obzira na to, evroposlanici u zavisnosti od veličine zemlje iz koje dolaze ne predstavljaju isti broj građana, pa tako poslanih iz Nemačke zastupa oko 875.000 ljudi, a onaj sa Malte približno 100.000.
U novom sazivu biće 720 poslanika, što je 15 poslanika više nego u odlazećem parlamentu.
Najviše poslanika birano je na izborima 2019. godine, 751, što je ujedno i gornja granica propisana temeljnim ugovorima EU. Taj broj se zatim smanjio zbog Bregzita, odnosno odlaska Velike Britanije iz Unije i odlaska britanskih poslanika iz EP.
Izborni prag je takođe definisan nacionalnim zakonodavstvima. Nikakav izborni prag nema 13 zemalja, među kojima su i Nemačka, Španija i Belgija.
U pet članica prag se kreće od 1,8% do 4%, a u devet zemalja, među kojima su i Francuska, Poljska, Mađarska i Rumunija, isti je kao na nacionalnim izborima i iznosi 5%.
Bez obzira kojeg dana stanovnici neke države EU izlaze na birališta, nacionalne izborne komisije će zvanične rezultate moći da saopšte tek kada 9. juna budu zatvorena poslednja birališta u svim članicama EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
