U novom sazivu Evropskog parlamenta, prema istraživanjima, ponovo će biti najviše konzervativaca i socijaldemokrata ali se očekuje i jačanje desničara.
Na evropskim izborima (6-9. juna) liste kandidata u 27 zemalja članica predlažu partije koje deluju u tim državama, a posle izbora te partije se u Evropskom parlamentu prema političkom afinitetu udružuju u političke grupe, kojih u sadašnjem sazivu ima sedam.
Za formiranje političke grupe, odnosno parlamentarne frakcije u EP potrebna su najmanje 23 poslanika iz najmanje sedam članica.
Najbrojnija politička grupa je posle izbora 2019. bila Evropska narodna stranka (EPP) koja okuplja demohrišćanske i konzervativne, ali i proevropske stranke desnog centra, kao što su nemačke CDU i CSU, Austrijska narodna stranka, danska Konzervativna narodna partija, francuski Republikanci, grčka Nova demokratija.
Ta konzervativna politička grupa je 2019. u EP osvojila gotovo četvrtinu glasova, odnosno 176 poslaničkih mesta a sada bi, prema pulu pulova (Poll of Polls) briselskog Politika, mogla da ima 170.
S obzirom da je bila najjača, i njena kandidatkinja Ursula fon der Lajen iz CDU izabrana je tada za predsednicu Evropske komisije. Ona je ponovo kandidat za tu funkciju.
Pravilo je da "špicenkandidat" najjače grupe u EP bude izabran na čelo Komisije, iako formalno predlog za to daju šefovi država i vlada članica.
Druga po snazi politička grupa u EP je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D), koju čine poslanici socijaldemokratskih partija članica EU.
Ta grupa, koja je parlamentarna frakcija panevropske Partije evropskih socijalista (PES), u sadašnjem sazivu ima 139 mandata a u novom joj predviđaju 142.
Liberalna politička grupa u EP je Obnovimo Evropu, koja je naslednica Alijanse liberala i demokrata za Evropu (ALDE). Ona ima 102 mandata ali bi mogla da pretrpi osetniji pad na 75 poslaničkih mesta u novom sazivu.
Predstavnici zelenih partija, regionalnih partija i partija umerene levice, okupljeni su u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA). Sada imaju 72 poslanika a posle izbora bi, prema Politikovoj anketi, mogli da padnu na 41.
Izrazitije levičarske političke ideje u EP zastupaju poslanici grupe Levica. U njoj je sada 37 poslanika čija orijentacija seže od demokratskog socijalizma do komunizma, a odlikuje je i blagi evroskepticizam. I toj grupi se predviđa pad, na 31 poslanika.
Na krajnje desnom političkom spektru su grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) i grupa Identitet i demokratija (ID).
I dok su u grupi ECR partije čiju politiku odlikuje nacionalni i socijalni konzervativizam i umereni evroskepticizam, krajnje desnu grupu ID karakterišu populizam i zahtevi da se EU potpuno preoblikuje u federaciju nacionalnih država i u velikoj meri razvlasti, pa čak i demontira.
U političkoj grupi ECR, koja ima 69 poslanika, najsnažnija partija je u ovom sazivu poljska vladajuća konzervativna Partija prava i pravde (PIS). U toj grupi su i poslanici desničarske partije Braća Italije italijanske premijerke Đorđe Meloni.
Prema projekcijama, ECR će na izborima osvojiti 75 mesta.
Grupa ID bi sa 49 poslanika sada posle izbora mogla da ima 68 poslanika u Evropskom parlamentu. U toj grupi su i članovi francuskog Nacionalnog okupljanja Marin Le Pen, desničarske Slobodarske partije Austrije i italijanske Lige potpredsednika italijanske vlade Matea Salvinija.
U međuvremenu Politiko piše da partije ekstremne desnice planiraju da formiraju novu grupu u Parlamentu, što bi značilo da bi to zakonodavno telo EU posle izbora imalo tri desničarska bloka. Novi savez činile bi desničarske stranke "tvrđe" od onih iz ECR i ID.
U Politikovim projekcijama novog Evropskog parlamenta je i 115 poslanika koji do sada nisu bili povezani sa nekom političkim grupom.
Analitičari predviđaju da će sa izbora kao najjača izaći pro-EU koalicija (EPP, S&D i Obnovimo), ali i da nije nemoguća, iako se čini da će to biti teško, "supergrupa" ECR sa desnog centra i ID sa krajnje desnice.
Prema vremenskom okviru za novo institucionalno vođstvo EU, koji je objavio Evropski parlament, formiranje političkih grupa počeće 10. juna a konstitutivna plenarna sednica 10. saziva Parlamenta biće od 16. do 19. jula.
Zatim, od 22. do 25. jula, slede konstitutivne sednice parlamentarnih odbora.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
