Glavna kandidatkinja Evropske narodne partije (EPP) za predsednika Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je noćas u Briselu, posle izbora za Evropski parlament (EP), da će se obratiti socijaldemokratama i liberalima kako bi nastavili rad na jačanju Evrope.
Posle objavljivanja druge projekcije sastava novog saziva EP, prema kojoj je EPP osvojila najviše glasova na izborima, a krajnje desne partije znatno ojačale, Fon der Lajen, predsednica EK i u prethodnih pet godina, rekla je novinarima da i njena grupa i socijaldemokrate i liberali "žele stabilnu i snažnu Evropu iako se možda razlikuju po nekim pitanjima".
"Ovo je bio dobar dan za EPP, pobedili smo na izborima. Najjača smo stranka i garant stabilnosti. Već sutra ćemo se obratiti velikim političkim grupama, Socijalistima i demokratama i grupi Obnovimo Evropu, sa kojima smo dobro sarađivali u poslednjih pet godina i nastavićemo da nadograđujemo taj konstruktivan i dokazan odnos", kazala je Fon der Lajen.
U Evropskom parlamentu Fon der Lajen je navela da je njen cilj "da nastavi dosadašnji put sa onima koji su opredeljeni proevropski, proukrajinski i za vladavinu prava".
"Od sutra će se naš rad ponovo odvijati u tom smeru. Snage i spolja i iznutra pokušavaju da destabilizuju naša društva i da oslabe Evropu, ali mi to nikada nećemo dozvoliti. I zato se svakog dana borim za snažnu Evropu", rekla je predsednica EK.
Ukazala je na neophodnost saradnje EPP "sa onima koji su istomišljenici i koji imaju iste ciljeve" kao ta stranka i izrazila uverenje da će uspeti da obezbedi široku podršku šefova država i vlada koji čine Evropsku savet.
Vodeći kandidat Progresivne alijanse socijalista i demokrata (S&D) za predsednika Evropske komisije Nikolas Šmit izjavio je noćas da je ta grupa, druga po veličini, spremna da sarađuje sa svim demokratskim snagama u EP kako bi Evropa bila više demokratska, ekonomski snažnija i sigurnija.
Šmit je rekao da nema mesta za saradnju "s onima koji žele razoriti, oslabiti ovu Evropu koju izgrađujemo decenijama".
"Sada je na nama da građanima pošaljemo jasnu poruku nade koja se odnosi na socijalnu Evropu koja uspostavlja klimatsku politiku koja će sprečiti katastrofe koje gotovo svakodnevno viđamo, Evropu snažne ekonomije koja radi za svoj narod, isplaćuje fer plate i ima dobre uslove rada i koja je okrenuta inovaciji, Evropu sigurnosti”, rekao je Šmit.
Evropa u današnjem teškom geopolitičkom okruženju mora ojačati spoljnu i unutrašnju sigurnost, dodao je Šmit i izrazio uverenje da postoji spremnost EPP za saradnju i nalaženje kompromisa i rešenja.
Kandidat Zelenih za predsednika EK Bas Ajkhaut rekao je da je razočaran brojem poslanika koji će u novom sazivu EP imati ta grupa, koja je sa četvrtog pala na šesto mesto, dodajući da je to uglavnom posledica gubitaka u Nemačkoj i Francuskoj.
S druge strane, kako je naveo, Zeleni su ostvarili odličan rezultat u Danskoj, kao i u nordijskim zemljama i Holandiji, a nove poslanike će dobiti i iz Hrvatske, Slovenije i Letonije.
"Izazovi su preveliki da bi se igrali političkih igara. Za sigurnost Evrope i budućnost evropske demokratije potrebna je stabilna većina u EP i mi smo spremni da u tome učestvujemo i da preuzmemo odgovornost", rekao je Ajkhaut.
On je kazao da bi bila greška napustiti Zeleni plan i dodao da on mora biti uključen u svaki budući program.
Glavni kandidat Levice za predsednika EK Valter Bajer kazao je da je ta grupa zadržala snagu u EP "u dosta neprijateljskoj atmosferi" i da će moći da nastavi da brani vrednosti kao što su socijalna pravda, sigurna i dostojna radna mesta, univerzalno dostupne javne usluge, pravedna tranzicija i ekološki održiva ekonomija.
"Nastavićemo da se protivimo antisocijalnoj neoliberalnoj politici, a istovremeno smo otvoreni za saradnju s progresivnim snagama koje mogu voditi napretku za radni narod, socijalnu jednakost, ekološku održivost", rekao je Bajer.
On je ukazao da bi bila greška shvatiti rezultate izbora kao "dozvolu da se nastavi s poslom kao i obično" i politikom štednje, navodeći da su upravo te politike stvorile preduslove za uspon krajnje desnice u nizu zemalja, kao što su Francuska i Austrija.
Bajer je izrazio zadovoljstvo rezultatima u Belgiji, skandinavskim zemljama i Italiji, gde se Levica vratila na političku scenu.
Glavna kandidatkinja grupe Obnovimo Evropu za predsednika EK Valeri Hajer nije se pojavila večeras u Evropskom parlamentu, gde su se njeni rivali obratili javnosti.
Projekcija rezultata izbora
Najviše glasova na izborima za Evropski parlament osvojila je konzervativna Evropska narodna stranka (EPP), a krajnje desne partije će imati znatno više poslanika nego do sada, pokazuje projekcija sastava novog saziva.
Prema drugoj projekciji, koju je večeras (9. juna) predstavila predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, vodeće proevropske grupe, EPP i socijaldemokrate, imaće sličan broj mandata kao u prethodnom sazivu i ostaće dominantne snage u zakonodavnom telu EU.
Zelene i regionalne partije i stranke umerene levice, okupljene u grupi Zeleni/Evropski slobodni savez (Zeleni/EFA), najveći su gubitnici izbora jer su izgubile priličan broj mandata.
EPP će u narednom petogodišnjem sazivu EP imati 191 od 720 poslanika, nešto više nego u prethodnom, a na drugom mestu je Progresivna alijansa socijalista i demokrata (S&D) koja će imati 135 poslanika, pokazuje projekcija zasnovana na procenama osvojenih glasova po državama članicama i izlaznim anketama.
Treće mesto zauzela je liberalna grupa Obnovimo Evropu sa 83 mandata, a slede dve krajnje desne grupe - Evropski konzervativci i reformisti (ECR) sa 71 i Identitet i demokratija sa 57 poslanika.
Ako se projekcija pokaže kao tačna, politička grupa Zeleni/EFA imaće 53 poslanika, a Levica 35.
U novom sazivu će biti i 95 poslanika koji ne pripadaju ni jednoj političkoj grupi. Među njima je 45 dosadašnjih poslanika i 50 novoizabranih, uključujući predstavnike krajnje desne Alternative za Nemačku (AfD) koja je nedavno isključena iz grupe Identitet i demokratija.
Izvor: Beta/DES
Foto: Beta/AP
