Novi predsednik Evropske komisije moraće da pošalje jasan signal da je proširenje među vodećim prioritetima, kao i da bude veoma pažljiv kod izbora novog evrokomesara za proširenje koji treba da zadovolji potrebe i kandidata za članstvo, i EU, i osigura da vladavina prava ostane uslov u procesu.
Enđeluše Morina (Engjellushe Morina), Evropski savet za spoljne poslove (ECFR)
Sa više desničarskih poslanika u narednom Evropskom parlamentu, planovi proširenja EU mogli bi da budu ugroženi, osim ako novi predsednik Evropske komisije ne bude čvrst.
Kao što su mnogi predviđali, sledeći Parlament biće nagnut dalje udesno i do kraja decenije populisti i krajnje desničarske partije imaće veći uticaj na stratešku i zakonodavnu agendu EU.
U još aktuelnom Parlamentu proces proširenja ojačala je većina političara EU, uključujući iz dve najveće parlamentrne grupe EPP i S&D koje su ga videle kao geopolitički imperativ u uslovima ruske agresije na Ukrajinu.
Međutim, izbor više desnih evroposlanika koji su u velikom broju protiv širenja granica EU mogao bi da znači kraj takvog pristupa. Pošto proširenje uglavnom ostaje u rukama lidera članica, novi Parlament uticaće na dizajniranje i odobravanje potrebnih zakona i finansiranja.
Održavanje proširenja u životu
Novi predsednik Evropske komisije mora da pošalje jasan signal da je proširenje jedan od vodećih prioriteta njegovog mandata, uz odbranu, zelenu tranziciju i smanjenje rizika. Ti ciljevi su isprepleteni i treba da se razvijaju zajedno, u bliskoj saradnji sa novim komesarima za proširenje i odbranu. Poruka da je proširenje geopolitička neophodnost za Evropu u inauguralnom govoru predsednika Komisije mora da bude jasna i glasna.
Predsednik EK zatim treba pažljivo da nominuje novog evropskog komesara za proširenje, s obzirom na razlike po pitanu proširenja među članicama. Komesar treba da bude sposoban za težak zadatak da zadovolji potrebe kandidata, kao i unutrašnje politike u Evropskom savetu, i obezbedi da proces ne odstupa od uslovljenosti vladavinom prava.
Na kraju, sledeće proširenje zahtevaće obilnu budžetsku podršku EU u novom višegodišnjem budžetu bloka posle 2027. Reformisanje i povećanje narednog Višegodišnjeg finansijskog okvira biće veliki korak za koji će ključan biti Evropski parlament. Bez glasanja kvalifikovanom većinom o poreskoj politici i zbog opiranja članica centralizaciji fondova, predsednik EK mogao bi da predloži alternativne izvore finansiranja. Jedan od načina da se napuni kasa je da se članice slože da prikupljaju prihode od sistema autorizacije putovanja, mehanizma za prilagođavanje emisije ugljenika na granici i naknada za sistem trgovine emisijama na evropskom a ne na nacionalnom nivou. Verovatno bi to pre nego povećanje poreza dobilo zeleno svetlo u desničarskom Parlamentu.
Francuska i Nemačka
Izbori za Evropski parlament doneli su još nešto što bi moglo da utiče na proces proširenja - u Francuskoj je zbog poraza od krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja predsednik Makron morao da raspiše vanredne izbore a u Nemačkoj je takođe krajnje desničarska Alternativa za Nemačju ubeležila svoju najveću pobedu dok su se Šolcove socijaldemokrate našle na trećem mestu. Ti rezultati oslabiće liderske i pregovaračke pozicije Francuske i Nemačke u EU.
Umesto toga, odnos snaga mogao bi da se pomeri ka italijanskoj premijerki Đorđi Meloni i poljskom premijeru Donaldu Tusku koji su bili mnogo bolji na izborima. Za Tuska je obezbeđenje istočnog susedstva najvažnije od početka rata u Ukrajini. Međutim Meloni, koja pripada kampu krajnje desnice, podržava Ukrajinu i proširenje ali su njeni stavovi o evropskom projektu bili skeptičniji.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EU
