U Francuskoj će u nedelju, 30. juna, biti održan prvi krug vanrednih parlamentarnih izbora na kojima se očekuje uspon desničarskog bloka, dok će koalicija predsednika Emanuela Makrona prema procenama završiti na trećem mestu.

Vanredni izbori, koje je Makron raspisao posle poraza svoje partije na izborima za Evropski parlament početkom juna, biće jedni od najznačajnijih u poslednjih nekoliko decenija za Francusku, a mogli bi da imaju velike posledice po njenu vodeću ulogu u EU i NATO.

Ishod izbora je i dalje neizvestan, sa tri glavna politička bloka koja se bore za većinu u parlamentu.

Prema istraživanju koje je za francuske medije sprovela agencija Ipsos, u prvom krugu će partija Marin le Pen Nacionalno okupljanje zajedno s Republikanskom strankom osvojiti oko 36% glasova, levičarski Novi narodni front 29%, a stranke okupljene oko Makronove centrističke partije Preporod oko 20%.

Ispitivanje javnog mnjenja pokazuje i da će na izbore izaći 61% do 65% birača, zatno iznad 47,5% kolika je bila izlaznost na prethodnim parlamentarnim izborima pre dve godine, prenosi pariski list Mond.

Prema francuskom izbornom sistemu, 577 poslanika donjeg doma parlamenta se bira u izbornim distriktima, a u drugi krug prolaze samo stranke koje u prvom krugu dobiju podršku više od 12,5% upisanih birača.

Za drugi krug se obično kvalifikuju dva kandidata, ali ponekad tri ili četiri, mada mnogi mogu da odluče da se povuku i podrže drugog kandidata, zbog čega rezultat drugog kruga, 7. jula, zavisi od političkih dogovora i reakcije glasača.

Nacionalno okupljanje, koje sada ima 88 poslanika, prema prognozama će dobiti više od 250 mesta u novom sazivu parlamenta. Njen predsednik, 28-godišnji Žordan Bardela bi mogao da zameni Gabrijela Atala koji je sa 35 godina postao najmlađi premijer u istoriji Francuske.

Makronova koalicija bi sa trenutnih 250 poslanika mogla da padne na manje od 100.

U zavisnosti od rezultata izbora, Makron, čiji madat ističe 2027, mogao bi da završi s nestabilnom većinom u parlamentu ili u napetoj "kohabitaciji" s premijerom iz opozicije.

U tom slučaju, vlada bi mogla da sprovodi politike koje se razlikuju od planova predsednika. Njegova pozicija bi bila oslabljena kod kuće, ali bi i dalje imao velika ovlašćenja u spoljnoj politici, evropskim poslovima i odbrani, s obzirom da je u njegovoj nadležnosti pregovaranje i ratifikacija međunarodnih sporazuma i da je vrhovni komandant oružanih snaga.

Stavovi krajnje desnice i levičarske koalicije se u spoljnoj i odbrambenoj politici radikalno razlikuju od Makronovih, što bi verovatno rezultiralo tenzijama u eventualnoj kohabitaciji.

Predsednik Nacionalnog okupljanja Žordan Bardela je rekao da će se, ako postane premijer, protiviti slanju francuskih snaga u Ukrajinu, kao i da neće isporučiti rakete dugog dometa i drugo oružje kojima Ukrajina može da gađa mete na ruskoj teritoriji, prenosi AP.

Marin Le Pen je ponovila da ako njena stranka dobije mandat da sastavi novu vladu Makron neće moći da šalje vojsku u Ukrajinu, dodajući da je to što je predsednik komandant oružanih snaga "samo počasna titula" a da je premijer taj koji "drži konce".

Njena stranka je takođe osporila Makronovo pravo da imenuje sledećeg francuskog evropskog komesara, koji je od velike važnosti za Pariz.

Makron želi da njegov kandidat dobije veliki ekonomski portfelj koji bi omogućio Parizu da svoje prioritete stavi na vrh agende EU i zalaže se da francuski komesar ostane Tijeri Breton, piše Politiko.

Bardela, međutim, insistira da njegova vlada izabere francuskog komesara, navodeći da će to biti jedna od prvih odluka koju će doneti ako postane premijer.

S druge strane, pobeda levičarskog saveza, koji okuplja socijaliste, komuniste, zelene i partiju Žan-Lika Melanšona Nepokorena Francuska, mogla bi da poremeti diplomatske napore Pariza na Bliskom istoku.

Makron je ranije rekao da priznanje Palestine mora doći u "korisnom trenutku", dok bi Novi narodni front odmah priznao Palestinsku državu i prekinuo da podržava izraleskog premijera Benjamina Netanjahua, navodi AP.

Predsednik Francuske može da mandat za sastavljanje vlade da grupi koja dobije najviše mesta u parlamentu, ili da pokuša da napravi široku koaliciju, što je malo verovatno s obzirom na velike političke razlike.

Nacionalno okupljanje je već odbacilo mogućnost da formira vladu bez apsolutne većine, jer bi to značilo da bi ubrzo moglo da joj bude izglasano nepoverenje ako se druge partije udruže.

Stručnjaci kažu da bi još jedna opcija bila imenovanje ekspertske vlade, koja bi i dalje morala da dobije većinu u parlamentu.

Ukoliko politički pregovori budu predugo trajali, imajući u vidu letnje praznike i Olimpijske igre koje se ove godine održavaju u Francuskoj, nije isključen ni prelazni period tokom kojeg bi aktuelna vlada i dalje bila zadužena za tekuće poslove dok se ne donesu odluke.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta/AP