U uslovima rastućih bezbednosnih pretnji, ideja o imenovanju evrokomesara za odbrambenu industriju, što je prvi put predložila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen u februaru 2024, dobija na snazi među nekim članicama EU i nezavisnim institutima.
Međutim, taj predlog zavisi od dva ključna uslova, pored uobičajene evropske trke za visokim pozicijama, navodi se u autorskom tekstu objavljenom na briselskom portalu EUObserver.
Prvi uslov je da EU alocira dovoljan budžet da podstakne zajednički razvoj, proizvodnju i kupovine u odbrani.
Drugi je da nova pozicija ne sme da potkopava Visokog predstavnika EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku (HRPV).
Povećanje institucionalne efikasnosti trebalo bi da bude prioritet kod uspostavljanja novog portfelja, istakli su autori.
Veći budžet za značajan uticaj
Komesar za odbrambenu industriju mogao bi da bude od ključnog značaja u rešavanju problema fragmentacije odbrambene industrije članica EU.
Međutim, da bi se razbilo nacionalno na tom planu i podstakla efikasna saradnja, dodeljeni budžet novog komesara mora da bude značajan. Kako se navodi, sve manje od više desetina milijardi evra bilo bi nedovoljno za neophodne inicijative za zajedničke projekte.
Autori ocenjuju da su inicijative predložene u Programu evropske odbrambene industrije (EDIP) korak u dobrom pravcu, ali i ukazuju da je za transformativni uticaj potrebno veće finansiranje.
"Sa obilnim budžetom, komesar za odbrambenu industriju bio bi u poziciji da stimuliše velike projekte koje ni jedna članica ne bi mogla da preduzme sama", naveli su autori.
Dalje se navodi da bi udruživanje resursa i znanja donelo naprednije i isplativije vojne kapacitete, podstaklo odbrambeni stav EU i smanjilo evropsku zavisnost od američkih isporučioca oružja.
Takođe bi samo uz adekvatno finansiranje novi komesar moga da odgovori na stalni problem dupliranja i neefikasnosti i sektoru odbrane EU.
"Centralizovanjem javnih nabavki i standardizovanjem opreme (po standardima NATO), EU bi mogla da dostigne obim i interoperabilnost", ističe se. To bi, dodaje se, ne samo ojačalo odbrambene kapacitete EU, već bi i signaliziralo snažnu posvećenost kolektivnoj bezbednosti i podstaklo evropski stub u NATO.
Raditi sa a ne protiv HRPV
Istovremeno novi komesar za odbrambenu industriju ne sme da potkopa Visokog predstavnika koji nadgleda Zajedničku spoljnu i odbrambenu politiku EU (CSDP) i vodi Evropsku odbrambenu agenciju (EDA).
Rivalstvo HRPV i novog evrokomesara bi narušilo kredibilitet i efikasnost EU na globalnoj sceni čak i više od njenih oskudnih odbrambenih kapaciteta, ocenjuje se.
Kako bi se osigurala komplementarnost dve pozicije, novi komesar za odbranu treba da se fokusira na industriju i nabavke a šef spoljnopolitičke službe, što bi trebalo da to bude Estonka Kaja Kalas, da nastavi da vodi računa o strateškim i političkim dimenzijama odbrane i bezbednosti.
Uspeh takve dvojne strukture zavisiće od dobre komunikacije i mehanizama koordinacije, istakli su autori.
Navodi se da bi uvođenje portfelja za odbranu u Komisiju moglo da pomogne da se unaprede odbrambeni kapaciteti EU ali da će se potencijalne koristi materijalizovati samo uz adekvatne resurse i pažljivu integraciju u postojeći institucionalni okvir.
"Radeći na tome, EU može da postigne jači i efikasniji odbrambeni stav pozicionirajući se kao globalni akter sposoban da odgovori na složene bezbednosne izazove 21. veka", zaključuje se u tekstu objavljenom na portalu EUObserver.
Autori teksta "Kako da komesar za odbranu funkcioniše?" su Kornelijus Adebar (Cornelius Adebahr), Angel Sas-Karansa (Ángel Saz-Carranza) i Monika Sus.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EC - Audiovisual Service/Dati Bendo
