Ova godina će biti najsmrtonosnija za humanitarne radnike do sada, pošto su od početka 2024. ubijena 192 humanitarca, najviše u Gazi. Politički prioriteti sve više utiču na humanitarni sistem, ocenio je Žan-Iv Terlinden iz mreže Karitas Evropa i pozvao Evropsku uniju da obustavi vojnu podršku Izraelu.
Tokom 2022. godine je 118 humanitarnih radnika izgubilo živote, a znatno povećanje broja je uglavnom posledica stradanja u Gazi, rekao je direktor za međunarodni razvoj i humanitarni rad mreže Karitas Evropa Terlinden.
Od oktobra 2023. u Gazi su ubijena najmanje 274 humanitarca. Za proteklih 10 meseci samo je u Gazi stradalo više humanitarnih radnika nego u celom svetu 2021. i 2022. zajedno.
"Kontinuirano saučesništvo EU i SAD u kršenju međunarodnog humanitarnog prava, dvostruki standardi i sve veća politizacija humanitarne podrške podstiču ovaj rastući broj smrtnih slučajeva humanitarnih radnika", naveo je Terlinden u autorskom tekstu za briselski portal EUObserver.
Karitas je globalna mreža 162 nacionalne humanitarne organizacije. Dva njena humanitarna radnika su poginula u Gazi, a Terlinden kaže da su te smrti "daleko od slučajnosti".
Terlinden je naveo da su izraelske snage izvele najmanje osam napada na konvoje i prostorije humanitarnih radnika u Gazi od oktobra 2023, iako su humanitarne agencije dale svoje koordinate izraelskim vlastima kako bi osigurale njihovu zaštitu.
"Ovaj neviđeni gubitak humanitarnih radnika pogoršan je humanitarnim sistemom na koji sve više utiču politički prioriteti. EU i SAD nastavljaju da pružaju vojnu podršku Izraelu, uključujući bombe koje su dovele do smrti civila i humanitaraca u zapanjujućem broju, kao i druge oblike materijalne podrške kao što su projekti koji finansiraju izraelske kompanije za oružje", istakao je Terlinden.
On je rekao da EU i njene članice moraju da potpuno prekinu vojnu podršku akterima koji krše međunarodno humanitarno pravo. Bez toga, dodao je, humanitarnu diplomatiju će nastaviti da podrivaju države koje s jedne strane osuđuju kršenja tog prava, a s druge pružaju vojnu i ekonomsku podršku stranama koje ga krše.
Terlinden ukazuje i na podatak da je broj stradalih radnika nacionalnih i lokalnih organizacija u stalnom porastu proteklih sedam godina i da je 2022. premašio broj žrtava međunarodnih nevladinih organizacija.
Ove godine je od ukupnog broja poginulih humanitarnih radnika bilo 119 koji su radili u svojoj zemlji.
Terlinden je naveo da lokalne i nacionalne organizacije često imaju ograničeno upravljanje bezbednosnim rizicima zbog nedovoljnog budžeta i procedura.
Prema njegovom mišljenju, EU i njene članice bi trebalo da primene politike kojima će od posredničkih organizacija zahtevati da preusmere sredstva lokalnim partnerima kako bi imali procedure upravljanja rizicima i da finansijski ulažu u procedure, troškove osoblja i druge bezbednosne rizike sa kojima se suočavaju lokalne i nacionalne organizacije.
Istakavši da je medijsko izveštavanje o smrti humanitarnih radnika od suštinskog značaja, Terlinden je rekao da stradanje lokalnih humanitarnih radnika dobija znatno manju medijsku pažnju od smrtnih slučajeva međunarodnih humanitaraca.
"Ova medijska nevidljivost dodatno doprinosi kulturi nekažnjivosti u kojoj se agresori suočavaju sa malim ili nikakvim posledicama za napade na civile i humanitarne operacije", naveo je Terlinden.
Nedostatak medijskog izveštavanja se, dodaje, ogleda u nedostatku međunarodne odgovornosti onih koji krše međunarodno humanitarno pravo, uključujući napade na humanitarne radnike, zbog čega je potrebna dodatna podrška Međunarodnom sudu pravde, Međunarodnom krivičnom sudu i drugim međunarodnim mehanizmima odgovornosti.
Terlinden je istakao da takođe nedostaje odgovornost i koherentnost sa obavezama EU u pogledu ljudskih prava, dodajući da je EU i dalje najveći trgovinski partner Izraela.
"Nakon tako šokantnog gubitka života, pozivamo EU i njene države članice da reše problem dvostrukih standarda koji humanitarne radnike izlažu povećanom riziku", rekao je Terlinden.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
