Nemačka je poslednjih godina kontinuirano povećavala ulaganja u vrhunski sport, ali su ti milionski podsticaji bili neefikasni i ostali bez većih rezultata, što pokazuju i nedavne Olimpijske igre u Parizu, ocenili su stručnjaci Instituta nemačke privrede iz Kelna (IW).

U analizi IW piše da Nemačka uz pomoć komplikovanog birokratskog sistema odlučuje o podeli subvencija, i da u tom procesu učestvuju i sportski savezi.

"Konačni bilans Olimpijade pokazuje u kojoj meri su te sportske subvencije promašile cilj. Zbog nedovoljne centralizacije, za stolom sedi previše aktera, tako da se novac naširoko rasipa, umesto da se resursi ciljano ulažu u sportske discipline koje najviše obećavaju", ocenio je IW.

Kao primer, institut navodi Nemački atletski savez koji je između 2021. i 2023. sa više od 30 miliona evra dobio više novca od bilo kog drugog sportskog saveza, a čiji su sportisti u Parizu jedva osvojili četiri medalje.

Sa 12 zlatnih, 13 srebrnih i osam bronzanih medalja, Nemačka je u Parizu završila na desetom mestu i ostvarila najgori rezultat od ujedinjenja, iako su, kako je izračunao IW, državne subvencije kada se računa po osvojenoj medalji iznosile 3,7 miliona evra.

U proteklih deset godina, te subvencije su sa 44 miliona evra porasle na skoro 60 miliona, ili za 37%, ali je uprkos tome Nemačka na prethodnoj Olimpijadi u Tokiju na tabeli ukupno osvojenih odličja zauzela deveto mesto.

IW piše da su 2016. na OI u Rio de Žaneiru subvencije po medalji još iznosile 2,2 miliona. U Tokiju je iznos porastao na 3,2 miliona evra, a u Parizu 3,7 miliona evra.

"Nemačko subvencionisanje sporta je neefikasno i ne postiže cilj da se održivo osnaži vrhunski sport", rekla je autorka izveštaja IW Melinda Fremerej.

Koautor analize Simon Gerards Iglesias ocenio je da podsticanje sporta pati od istih boljki koje opterećuju i privredu. "Isuviše često birokratija pokvari preciznost ciljanih državnih mera", rekao je Iglesias.

Izvor: Dnevni evropski servis

Foto: Beta/AP