U pokrajinama Saksonija i Tiringija na istoku Nemačke se 1. septembra održavaju pokrajinski izbori na kojima velike šanse da osvoji vlast ima ekstremno desna Alternativa za Nemačku (AfD), a za razliku od mnogih birača zavedenih populizmom, privreda je svesna razornih posledica njenog dolaska na vlast.
Pod naslovom "AfD je otrov za našu privredu", Institut nemačke privrede (IW) piše da su izbori važni i određuju put ne samo za Saksoniju, Tiringiju i takođe istočnu pokrajinu Brandenbrug, u kojoj su izbori krajem septembra, nego za celu Nemačku.
"Istok ima puno toga da ponudi, ali ekonomski pesismizam i zatvorenost su otrov za socijalnu tržišnu privredu. Potrebni su otvorenost i tolerantnost, i politika koja podstiče privredni uspeh", ocenili su stručnjaci IW.
Prema novijim anketama, ksenofobna i evroskeptična AfD u Tirinigji je prva sa 30% podrške, a u Saksoniji je sa takođe 30% knap na drugom mestu iza demohrišćanske CDU, koja uživa podršku 31% birača.
Preduzeća su, navodi IW, prepoznala opasnost populizma i posebno evroskepticizma. U istraživanju koje je obuhvatilo 900 preduzeća u celoj Nemačkoj, firme su kao posebnu opasnost navele evroskepticizam AfD.
"To nije čudno jer su upućena na zajedničko tržište (Evropske unije), otvorene granice i stranu radnu snagu", navodi IW. A u slučaju izlaska Nemačke iz EU, odnosno Degzita, privreda bi, prema istraživanju instituta, izgubila 690 milijardi evra BDP i oko 2,5 miliona radnih mesta.
Jedna odlika politike AfD je i protivljenje razvoju obnovljivih izvora energije, iako je trenutno svaka treća vetroturbina na istoku zemlje i doprinosi smanjenju cene struje.
Takođe, stvara i atmosferu protiv dolaska stranaca, iako je udeo tih stranih radnika u BDP na istoku Nemačke u 2023. godini iznosio svega 5,8%, iako je demografski razvoj u istočnim pokrajinama negativniji nego u ostatku zemlje, piše IW.
Prema navodima tog istituta, upravo je u istočnim pokrajinama, koje su do pre 34 godine bile deo daleko manje razvijene Nemačke demokratske Republike (DDR), razvoj i smanjenje nezaposlenosti i rast plata procentualno veći nego na Zapadu Nemačke, i istok se u proteklih deset godina sjajno razvijao.
Međutim, jedno nedavno istraživanje IW pokazuje da ljudi na istoku nisu svesni tog pozitivnog razvoja. Svaki peti čak veruje da živi u zapostavljenom regionu.
"Populisti koriste tu razliku između percepcije i stvarnosti. To je opasno. Pošto čak i kod pitanja šta je istoku potrebno, populisti ignorišu činjenice", navode stručnjaci IW.
IW, međutim, ukazuje i da stranke centra, vladajuće i opozicione, moraju da prepoznaju razloge zabrinutosti ljudi, a to se nejednaki uslovi života u ruraklnim i urbanim sredinama, preterana evropska birokratija, i nesigurnost koju izazivaju migracije i strukturne promene.
"I upravo zato što ti problemi postoje, potrebna je otvorenost. Prema drugim ljudima i kulturama, ali i prema novim tehnologijama i tranziciji. To je osnova uspeha nemačke privrede, socijalne tržišne privrede i našeg blagostanja", navodi IW.
AfD je jaka u svih pet pokrajina na istoku Nemačke koje su bile u sastavu DDR, ali je ojačala i u zapadnim delovima zemlje. Njeni su ogranci u nekoliko pokrajina označeni kao potencijalne ekstremističke organizacije i pod prismotrom su nemačke unutrašnje tajne službe, Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka.
Na izborima za Evropski parlament ove godine osvojila je 15,9% glasova.
U EP je, nakon što je zbog neonacističkih izjava nekih njenih članova isključena iz krajnje desne političke grupe Identitet i demokratija, u julu sa još nekoliko ekstremno desnih evropskih partija osnovala grupu Evropa suverenih nacija, u kojoj ima i najviše, 14 od ukupno 25 poslanika.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: AfD
