Godinu dana posle napada palestinskog pokreta Hamas na Izrael EU nije uspela da nađe zajednički jezik, kao u slučaju Ukrajine, odnosno i dalje je podeljena i nemoćna kao uvek, piše danas briselski portal Politiko.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen danas će u Briselu prisustvovati obeležavanju godišnjice Hamasovog napada na Izrael u kojem je ubijeno oko 1.200 ljudi a oko 250 talaca odvedeno u Gazu.
Vikend na Bliskom istoku obeležili su izraelski vazdužni napadi na Gazu i bombardovanje Bejruta, a Hezbohove rakete letele su na severni Izrael.
Izraelski ministar odbrane Joav Galant rekao je da Izrael nije isključio mogućnost udara na Iran kao odmazdu za prošlonedeljne raketne napade. "Sve je na stolu", rekao je Galant za CNN.
U međuvremenu su u Evropi i širom sveta protestovale hiljade ljudi. Neki su se okupili u znak solidarnosti sa Izraelom i pozvali da se oslobode preostali taoci ali je većina demonstrirala protiv izraelskih vojnih operacija.
Godina dana posle napada Bliski istok je na ivici šireg rata koji bi imao velike geopolitičke posledice, piše Politiko. U izraelskoj poteri za iranskim proksijima Hamasom i Hezbolahom ubijene su hiljade ljudi u Gazi i Libanu. Te akcije izazvale su međunarodnu kritiku i razotkrili tenzije sa SAD, najmoćnijim saveznikom Izraela, ali je premijer Benjamin Netanjahu odlučan da ne popusti tvrdeći da Izrael ima pravo i dužnost da se brani.
Za to vreme EU, navodi se u analizi Politika, ostaje beznadežno podeljena oko sukoba. Fon der Lajen je pre godinu dana oštro kritikovana jer je putovala u Izrael u znak solidarnosti nakon napada i neki evroposlanici i diplomate su ljuti što nije upozorila Tel Aviv na humanitarni uticaj odmazde Hamasu. Od tada stav EU prema Izraelu nije bio mnogo jedinstveniji.
Naime, članice EU i dalje su duboko podeljene i imaju ili proizraelske ili propalestinske pozicije - dok su zemlje poput Austrije i Mađarska nepokolebljivo na strani Izraela, one poput Irske, Španije i Belgije su na drugoj strani.
Za vikend je irski predsednik Majkl Higins nazvao "nečuvenim" zahtev Izraela da se iz južnog Libana uklone mirovne snage. Irska u misiji UN UNIFIL ima 347 vojnika čija je bezbednost ugrožena u izraelskim vojnim akcijama protiv Hezbolaha ali je Dablin odlučno posvećen očuvanju mira.
I Pariz je pojačao kritiku Izraela i francuski predsednik Emanuel Makron zatražio je embargo na oružje toj zemlji. Netanjahu je oštro odgovorio: "Dok se Izrael bori protiv snaga varvarizma koje predvodi Iran, sve civilizovane zemlje treba čvrsto da stoje uz njega. Ipak, predsednik Makron i još neki zapadni lideri pozivaju na embargo na oružje Izraelu. Sram ih bilo".
Makron i Netanjahu zatim su juče razgovarali telefonom i izraelski premijer je rekao francuskom predsedniku, prenosi Rojters, da će postavljanje ograničenja u Izraelu "samo ojačati iransku osovinu zla".
Predsednik Francuske ipak nije povukao svoj poziv da se uvede embargo. Razgovori će se nastaviti pošto francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Baro danas počinje četvorodnevnu posetu Bliskom istoku.
I u sistemu EU vide se podele. U saopštenju povodom godišnjice Fon der Lajen je istakla da ne može biti opravdanja za terorističke akte Hamasa i najoštrije je osudila te "varvarske napade".
Ona je ponovila da se nada hitnom prekidu vatre i oslobađanju talaca. Takođe je izrazila žaljenje zbog humanitarne situacije u Gazi i upozorila na "spiralu nasilja" u regionu.
S druge strane, Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borel 7. oktobra, prema njegovoj agendi, nema planiranih obraćanja ili događaja.
"Godinu dana posle krvavih Hamasovih napada, Evropa je zaglavljena između gneva, saosećanja i paralize zbog izraelskih ratova", zaključuje se u Politikovoj analizi.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
