Suočena sa kritikama desnice i levice da traži od Francuza nepravedne žrtve, vlada u Parizu je 11. oktobra saopštila da je "pritezanje kaiša" u budžetu za 2025. neophodno da bi se obuzdao "kolosalni" teret duga.
Budžet za 2025, predstavljen dan ranije, sadrži plan za smanjenje potrošnje za 60 milijardi evra i povećanje poreza usmereno na bogate i velike kompanije kako bi se uhvatili u koštac sa rastućim fiskalnim deficitom, preneo je Rojters.
Manjinska vlada premijera Mišela Barnijea suočena je sa pritiskom partnera iz EU i finansijskih tržišta na kojima su premije rizika Francuske porasle poslednjih meseci.
Barnije je obećao da će pritezanje budžeta, koje odgovara 2% ekonomske proizvodnje, poštedeti srednju klasu. Dve trećine od 60 milijardi evra će doći iz smanjenja potrošnje a ostalo od povećanja poreza.
"Ovo je horor galerija tehnokrata iz ministarstva finansija. Sve što vidimo je fiskalna nepravda i nigde trajnog poboljšanja u finansijama nacije", rekao je poslanik desnice Žan-Filip Tangi.
Nacionalno okupljanje, čiji je član Tangi, moglo bi da odredi sudbinu vlade na glasanju o poverenju.
On je kritikovao planove za smanjenje poreskih olakšica na doprinose na zarade radnika sa niskim primanjima, kao i planove za smanjenje broja nastavnika zbog smanjenja broja dece školskog uzrasta.
Poslanik krajnje levice Erik Kokerel, predsedavajući finansijskoj komisiji u donjem domu parlamenta, opisao je akciju "pritezanja kaiša" kao "budžet štednje" i rekao da je "duboko nepravedan".
"Smanjićete rast i pogoršati siromaštvo", rekao je Kokerel, preneo je Rojters.
Vlada se nada da će uspeti da smanji deficit budžeta na 5% BDP u 2025. sa procenjenih za 2024. godinu 6,1%, što je jedan od najviših deficita u EU.
Ekonomisti iz JPMorgana očekuju međutim smanjenje deficita na 5,4% BDP i ekonomski rast od samo 0,7% umesto 1,1%, koliko se nada vlada.
Francuski predsednik Emanuel Makron je posle vanrednih prevremenih izbora na kojima je njegova partija centra izgubila od saveza levice i desnice nominovao za premijera Barnijea, konzervativca, bivšeg pregovarača EU za Bregzit, ali to nije mnogo doprinelo okončanju političke neizvesnosti.
Stanje francuskih javnih finansija znatno se pogoršalo u 2024. jer je porez na prihod bio manji od očekivanja a potrošnja prevelika stavljajući pred Francusku opasnost od smanjenja kreditnog rejtinga, piše Rojters.
Agencija Fič 11. oktobra treba da ažurira rejting francuskog duga. Tržišta smatraju da veći rizik za smanjenje rejtinga dolazi od agencije Mudiz kada krajem oktobra bude preispitivala pozicije.
"Naša politika nije napravljena za rejting agencije ali očigledno pratimo međunarodnu klimu i kako se gleda na Francusku", rekao je francuski ministar finansija Antoan Arman.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
