Parlamentarni izbori u Gruziji, koji se održavaju 26. oktobra, smatraju se odlučujućim za evropsku budućnost zemlje. Bez obzira na ishod, koji je teško predvideti, posle izbora se očekuju pojačane tenzije zbog sve izraženije političke polarizacije u zemlji.
Partija Gruzijski san, vladajuća već 12 godina, izbore je predstavila kao izbor između rata i mira, tvrdeći da će pobeda opozicije uvući zemlju u rat s Rusijom, s kojom se već sukobila 2008. godine u otcepljenim gruzijskim teritorijama Južnoj Osetiji i Abhaziji.
"Recite ne ratu – izaberite mir" bio je slogan na bilbordima vladajuće partije na kojima su crno-bele slike razaranja u Ukrajini prikazane uz živopisne slike iz Gruzije.
Uprkos antizapadnoj retorici i odbijanju da se pridruži sankcijama Rusiji, Gruzijski san tvrdi da je cilj zemlje pridruživanje EU, koje podržava i više od 80% građana.
Osnivač partije, milijarder Bidzina Ivanišvili izjavio je ranije da će Gruzija postati članica EU "samo dostojanstveno" i da ne sme da ratuje s Rusijom ili da uvodi sankcije Moskvi.
Prozapadne opozicione partije, s druge strane, ističu da građani biraju između slobode i ropstva, demokratije i autoritarizma, a da bi ostanak Gruzijskog sna na vlasti značio zaustavljanje evropskih integracija.
Evropska unija je već stopirala proces pristupanja Gruzije Uniji posle usvajanja zakona, nalik ruskim, kojima su ograničena prava LGBT zajednice i koji od nevladinih organizacija i medija koji dobijaju sredstva iz inostranstva zahteva da se registruju kao "strani agenti". Te mere su izazvale masovne proteste u zemlji i oštre kritike međunarodne zajednice.
Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borel rekao je da će izbori u Gruziji "biti trenutak istine i gruzijski narod će morati da odluči kojim putem želi da ide: ka Evropi ili da se odvoji od Evrope".
Gruzijski san je najavio i da će zabraniti sve prozapadne opozicione grupe ako dobije ustavnu većinu u parlamentu, odnosno 113 od 150 poslanika.
Rezultate izbora je ipak teško predvideti zbog nepouzdanih istraživanja javnog mnjenja, jer ih sprovode ili provladine ili opozicione grupe.
Brojne opozicione partije su se ujedinile u četiri neformalne koalicije koje bi mogle da osvoje polovinu glasova. Te grupe su na predlog predsednice Salome Zurabišvili potpisale "Gruzijsku povelju" saglasivši se da se, u slučaju pobede opozicije, formira tehnokratska vlada koja će obezbediti demokratsku tranziciju i sprovesti reforme neophodne nastavak puta ka EU.
Iako u mnogo čemu različite, sve one imaju isti cilj – članstvo Gruzije u EU.
Portparol najjače opozicione stranke Ujedinjeni nacionalni pokret rekao je za Ej-Bi-Si da će izbori odlučiti da li će Gruzija završiti "u dubokoj izolaciji u kojoj je bila od 13. veka do 2003. godine, ili će krenuti napred na svom evropskom putu".
On je kazao da biti pod ruskom sferom uticaja ne znači mir nego haos i da ne misli da Rusija ima snage i energije da pokrene još jednu veliku bezbednosnu operaciju.
Kako su se izbori približavali, opozicioni aktivisti i novinari su ukazivali na pokušaje vlasti da zastraše birače i ućutkaju kritičke glasove i upozoravali na kupovinu glasova i druge izborne malverzacije.
Opozicioni političar i bivši ministar pravde Nika Gvaramija izjavio je za Politiko da će parlamentarni izbori biti "referendum o budućnosti Evrope" i da će izbore pratiti više od 10.000 posmatrača, "najveći mehanizam zaštite birača u istoriji " te zemlje.
"Opoziciona koalicija, naši predstavnici i naši partneri će zaštititi svaki pojedinačni glas jer se svaki glas računa za našu evropsku budućnost", rekao je on.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
