Ako je Džordž Vašington bio otac američke demokratije, Donald Tramp je osoba koja se prijavila da bude njen grobar i sada se našao u poziciji da to i učini, a većina Amerikanaca mu je ipak svesno dala svoj glas, piše 6. novembra australijski dnevnik Sidnej morning herald.
"Vašington je rekao da je američka demokratija 'eksperiment koji je poveren u ruke američkog naroda'. Američki narod je sada napustio taj eksperiment kao da je neuspeh", piše dnevnik.
Dnevnik podseća da je Tramp godinama stavljao do znanja da ne poštuje ishod izbora, ako on nije pobednik. Samo dva dana pre izbora ponovo je podsetio na to, rekavši da "nikada nije trebalo da ode", nakon što je na prošlim izborima poražen, a zatim i podsticao nasilni napad na američki Kongres.
Pa ipak, iako je sedmoro od deset američkih građana u anketi CNN reklo da su svesni da Tramp nikada neće priznati poraz ako izgubi, ipak mu je većina dodelila vlast.
"Nije morao ni da osvoji vlast. Amerika, u modernom svetu lider demokratije više od osam decenija, izgubila je veru u svoje pozvanje. I to je jedinstvenost ovih izbora - ne kandidati, ni njihova politika ili cela predstava. Oni jesu bitni. A u demokratskom sistemu, nosioci vlasti i njihove politike mogu biti smenjeni, promenjeni ili preispitivani". piše list.
"Ali u autokratiji, apsolutni vladar nije zainteresovan da bude smenjen ili da se njegova politika preispituje. Velika prednost demokratije nije to da rađa najbolje moguće vlade, već to što bez prolivene krvi smenjuje one loše, kako je to rekao Karl Poper", piše Sidnej morning herald, dodajući da je Tramp puno puta reka da neće ponovo predati vlast, ako je osvoji.
Američku demokratiju duboko je nagrizao neuspeh da ispuni obećanje narodu, a većina Amerikanaca veruje da je njihova zemlja prepuna korupcije, da vlast radi u korist elite a ne naroda. I sada su izrekli smrtnu kaznu sistemu za koji veruju da ih je izdao, ocenjuje dnevnik.
I to su, ocenjuje dnevnik, učinili ne zato što veruju da će Tramp zaista popraviti sistem koji ne funkcioniše, ili biti nosilac njihovog napretka, nego zato što misle da je nosilac njihovog razočarenja i besa.
"SAD, država koja je osam decenija održavala u životu ideju slobode suočena sa silama osovina i autokratijama, izgleda da gubi veru da je to vredno truda. Da li će Tramp biti spreman da se uhvati ukoštac sa sve jačim partnerstvom novih autokratija - Kinom Si Djinpinga, Rusijom Vladimira Putina, Iranom ajatolaha i Severnom Korejom Kim Džong Una? To je pod znakom pitanja", piše australijski dnevnik.
List podseća i na reči bivšeg Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmastera da on ceni najgore diktatore u svetu više od tradiconalnih saveznika, "jer je to deo njegove borbe za samopouzdanje" i zato što misli da će, ako ga prihvate takozvani snažni ljudi, "to ubediti druge, a posebno njega samog da je i on snažan".
"Bendžamin Frenklin je rekao da je Amerika republika ako to bude znala da sačuva. Sada bi bio iznenađen da vidi da se, na kraju, odrekla demokratije", konstatuje dnevnik.
Republikanac Donald Tramp proglasio je 6. novembra ujutro pobedu na predsedničkim izborima u SAD, rekavši da je zahvalan Amerikancima što su ga ponovo izabrali za šefa države. Prema projekcijama agencija, Tramp je došao na korak od pobede na predsedničkim izborima u SAD pošto je obezbedio 267 elektorskih glasova, a njegova rivalka, kandidatkinja demokrata Kamala Haris 224.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP