U Rumuniji se 24. novembra održava prvi krug predsedničkih izbora na kojima učestvuje 13 kandidata, među kojima su aktuelni premijer, zamenik generalnog sekretara NATO i lider partije krajnje desnice kojoj podrška raste.
U trci za naslednika Klausa Johanisa, kome ističe drugi mandat, favoriti su premijer i predsednik Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i lider desničarskog Saveza za jedinstvo Rumuna (AUR) Đeorđe Simion, koji će verovatno proći u drugi krug, 8. decembra.
Između dva kruga predsedničkih izbora, 1. decembra biće održani parlamentarni izbori.
Rumunija se smatra pouzdanim saveznikom NATO u istočnoj Evropi i zemljom koja uglavnom igra po pravilima EU, za razliku od drugih zemalja u regionu, kao što su Mađarska, Slovačka i Bugarska, koje konstantno izazivaju kritike zbog kršenja vladavine prava i naginjanja ka Rusiji. To bi, međutim, sada moglo da se promeni, piše Politiko.
Simion je obećao da će zauzeti odlučniji stav u Briselu i da će braniti nacionalne interese Rumunije.
Po pitanju rata u Ukrajini, Simion se protivio da Rumunija nastavi da šalje vojnu pomoć toj zemlji, ali smatra da zapadne sankcije Rusiji nisu dovoljne i da je predsednik Rusije Vladimir Putin ratni zločinac, prenosi AP.
"Nisam zagovornik nastavka rata i nadam se da će predsednik Tramp zaustaviti taj rat", rekao je Simion.
Ukrajina, kao i Moldavija, zabranila je Simionu ulazak u zemlju iz bezbednosnih razloga.
Ukrajina je navela da je to učinila zbog njegovih sistematskih antiukrajinskih aktivnosti i zadiranja u državni suverenitet i teritorijalni integritet. Simion je tvrdio da je to posledica njegovih prorumunskih aktivnosti, jer se zalagao za vraćanje teritorije koja pripada Ukrajini, a nekada je bila deo Rumunije.
Čolaku je izjavio za AP da ima "jasan plan za razvijeniju Rumuniju koja nikoga ne ostavlja iza sebe, interni plan zasnovan na ekonomskom rastu na investicijama i plan za ugledniju i uticajniju Rumuniju u inostranstvu".
"Nažalost, imamo političke lidere koji osporavaju naše prisustvo u EU i NATO-u… Verujem da ekstremisti moraju biti politički izolovani i da ih nijedna vlada ne uzima u obzir", kazao je Čolaku.
Najviše glasova, oko 25%, će prema anketama dobiti Čolaku, uprkos mnogim korupcionaškim krizama i slabim ekonomskim rezultatima.
Iza njega je Simion, sa oko 16% podrške, a blizu je i bivši premijer i ministar odbrane Nikolaje Čuka iz Nacionalno-liberalne partije desnog centra (14%), koalicionog partnera PSD.
Sličnu podršku ima i bivša novinarka i liderka Saveza sačuvajmo Rumuniju Elena Laskoni, koja je za AP izjavila da bi njeni prioriteti bili ulazak Rumunije u zonu Šengena i borba protiv korupcije.
Laskoni se zalaže za povećanje odbrambenih troškova i podršku Ukrajini "da pobedi u ratu".
Nezavisni kandidat, zamenik generalnog sekretara NATO Mirča Đoana, koga podržava oko 9% stanovništva izjavio je da je Rumunija velika zemlja, strateški veoma relevantna za partnere i saveznike i da treba da postane "istinski multiregionalni igrač i sila".
Predsednik Rumunije bira se na pet godina i ima značajna ovlašćenja u oblastima kao što su spoljna politika i nacionalna bezbednost, a imenuje i premijera na osnovu rezultata parlamentarnih izbora.
Ankete predviđaju da će na parlamentarnim izborima 1. decembra PSD osvojiti oko 30% glasova, a da će na drugom mestu biti AUR, sa oko 21%, u odnosu na 9% poslanika koliko je osvojila 2020, godinu dana nakon osnivanja.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
