U izbornom periodu u Rumuniji bilo je "agresivnih hibridnih ruskih napada", a pobeda desničarskog kandidata Kalina Đorđeskua bila je rezultat koordinisane kampanje na društvenim medijima iza koje verovatno stoji "državni akter", pokazuju deklasifikovani dokumenti rumunskih obaveštajnih agencija.
Evropska komisija je posle objavljivanja ovih informacija pojačala praćenje TikToka i naredila platformi da čuva sve podatke i dokaze vezane za rumunske izbore, ali i za predstojeće izbore u EU, u slučaju dalje istrage o usklađenosti te platforme sa obavezama prema Zakonu o digitalnim uslugama.
U jednom od dokumenata sa kojih je 4. decembra skinuta oznaka tajnosti, navodi se da je Đorđesku masovno promovisan na platformi TikTok preko koordinisanih naloga, preporučenih algoritama i plaćene promocije, prenosi Rojters.
Đorđesku je tvrdio da u kampanji nije trošio nikakav novac. U intervjuu za rumunsku televiziju je odbacio deklasifikovana dokumenta kao očajnički pokušaj rumunskog političkog establišmenta da ga spreči da pobedi u drugom krugu.
Prema dokumentima, plaćeni influenseri, zajedno sa članovima ekstremističkih, desničarskih grupa i ljudi povezanih s organizovanim kriminalom, promovisali su kandidaturu Đorđeskua onlajn. U dokumentima se ne tvrdi direktno da je Rusija pokušala da utiče na izbore, ali se to "snažno sugeriše", navodi Politiko.
Prethodno skrivena mreža, koja je uglavnom radila na TikToku i bila uglavnom neaktivna od svog pokretanja 2016. godine, aktivirana je dve nedelje pre izbora.
Operateri mreže, regrutovani i koordinisani preko kanala na platformi za razmenu poruka Telegram, koristili su metode tipične za "način rada" državnog aktera, zaključila je nacionalna obaveštajna agencija SRI.
"Aktivnost naloga je mogao da koordiniše državni akter", sugeriše se u dokumentu, uz ocenu da iza kampanje stoji "veoma dobra kompanija za digitalni marketing" i da su u oni koji su u to bili uključeni vešti u zaobilaženju pravila TikToka.
Obaveštajna služba je takođe navela da su podaci za pristup zvaničnim rumunskim vebsajtovima za izbore bili objavljeni na ruskim platformama za sajber kriminal, a da su ti podaci verovatno nabavljeni ciljanjem legitimnih korisnika ili korišćenjem legitimnog servera za obuku.
SRI je identifikovala više od 85.000 sajber napada koji su imali za cilj da iskoriste ranjivost rumunskog izbornog IT sistema kako bi dobili pristup podacima, menjali sadržaj i rušili mrežu.
"Napadi su se intenzivno nastavili i tokom izbornog dana i noći posle izbora", navela je agencija u dokumentu, dodajući da su napadi dolazili iz više od 33 zemlje, što otežava pripisivanje odgovornosti samo jednoj državi.
Rusija je negirala bilo kakvo mešanje u izbornu kampanju u Rumuniji.
Prema dokumentu rumunskog ministarstva unutrašnjih poslova, strategija je slična kampanji u susednoj Moldaviji koja je imala za cilj da ubedi građane da glasaju za proruskog kandidata na predsedničkim izborima. Rusija je takođe, prema dokumentu, koristila slične taktike u kampanjama u Ukrajini pre invazije na tu zemlju.
Evropska komisija je 5. decembra saopštila da je naložila platformi da "zamrzne i sačuva podatke koji se odnose na stvarne ili predvidive sistemske rizike koje bi njen servis mogao da predstavlja za izborne procese i građanski diskurs u EU".
"Ovaj nalog za čuvanje je ključni korak u pomaganju istražiteljima da utvrde činjenice i dopunjava naše formalne zahteve za informacijama nakon jučerašnjeg objavljivanja tajnih dokumenata.
Takođe intenziviramo kontakte sa digitalnim i sajber regulatorima širom Evrope u svetlu novih dokaza o sistematskoj neautentičnoj aktivnosti", rekla je potpredsednica EK za tehnološki suverenitet, bezbednost i demokratiju Hena Virkunen.
Američki Stejt department je izrazio zabrinutost zbog izveštaja rumunskog Vrhovnog saveta za nacionalnu odbranu o "umešanosti Rusije u zlonamerne sajber aktivnosti koje imaju za cilj da utiču na integritet rumunskog izbornog procesa" i pozvao na istragu tih navoda.
U saopštenju se navodi da SAD cene doprinos Rumunije kao snažnog saveznika u NATO i partnera u EU i da njen napredak u transatlantskoj zajednici ne mogu da vrate unazad strani akteri koji žele da odvoje rumunsku spoljnu politiku od njenih zapadnih saveza.
"Svaka takva promena imala bi ozbiljne negativne uticaje na bezbednosnu saradnju SAD sa Rumunijom, dok bi odluka o ograničenju stranih ulaganja obeshrabrila američke kompanije da nastave da investiraju u Rumuniju", navodi se u saopštenju.
Đorđesku, proruski desničarski kandidat za predsednika, ostvario je iznenađujući uspeh u prvom krugu izbora 24. novembra, a u drugom krugu 8. decembra suočiće se sa proevropskom kandidatkinjom Elenom Laskoni.
Strogi kritičar EU i NATO, Đorđesku se zalaže za obustavljanje pomoći Rumunije Ukrajini u ratu protiv Rusije.
Nedelju dana posle prvog kruga predsedničkih izbora, održani su parlamentarni izbori, na kojima je najviše glasova osvojila proevropska Socijaldemokratska partija, ali su partije ekstremne desnice zajedno dobile oko 32% glasova, što je tri puta više u odnosu na prethodne izbore 2020. godine.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
