Neočekivano visoka inflacija i slab ekonomski rast značajno podstiču rezultate ekstremističkih i populističkih partija na izborima, pokazala je studija Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.
Glavni razlog za dobre rezultate tih partija na izborima je pad realnih zarada usled negativnih ekonomskih kretanja, saopštio je nemački istraživački institut i ukazao na uspeh Donalda Trampa u SAD i krajnje desničarskih i krajnje levičarskih partija u Evropi.
Rezultati istraživanja pokazaju i da solidan ekonomski rast i rast realnih zarada ublažavaju šok od većih od očekivanih povećanja cena i smanjuju uticaj efekta inflacije na glasove radikalnih partija.
Studija "Inflatorna iznenađenja i izborni ishodi" obuhvatila je 365 izbornih ciklusa u 18 industrijski razvijenih zemalja između 1948. i 2023.
Utvrđeno je da iznenadni skok inflacije za deset procentnih poena tokom zakonodavnog mandata vodi povećanju broja glasova za populističke i ekstremističke stranke na narednim izborima za 2,8 procentnih poena.
Institut iz Kila navodi da je to rezultat opadanja kupovne moći birača. Međutim, ako rast zarada kompenzuje inflaciju, radikalne partije dobijaju samo za 1,3 procentnih poena više glasova.
Ti rezultati, kako se navodi, odnose se na vremena neočekivano visoke inflacije, poput naftne krize iz sedamdesetih ili skoka cena u pandemiji kovida.
"Naše istraživanje doprinelo je da razumemo Trampov izborni uspeh i jačanje ekstremista i populista u Nemačkoj i drugde. Radikalni političari i partije imaju koristi kada su cene veće od očekivanih a ekonomski subjekti nemaju priliku da se pripreme za inflaciju odgovarajućim povećanjem plata", rekao je istraživač Instituta u Kilu i koautor studije Džonatan Federle.
Navodi se da kada inflacija neočekivano premaši rast zarada, to ne utiče samo na odluku glasača, nego i uvećava nezadovoljstvo ljudi.
Prema studiji, skok inflacije u značajnoj meri utiče na učestalost demonstracija protiv vladinih politika. Broj protesta povećava se za oko 8% kada je inflacija za jedan procentni poen iznad prethodno očekivane.
Promene na planu BDP takođe utiču na podršku glasača populističkih i ekstremističkih partija i nagli pad rasta BDP povećava njihovu podršku. Kada je rast BDP za procentni poen veći od prethodno očekivanog, udeo glasača radikalnih stranaka pada za oko 0,25 poena, pokazalo je istraživanje.
"Rezultati pružaju interesantan uvid u predstojeće izbore u Nemačkoj jer su inflacija i rast značajno odstupili od očekivanih u poslednje tri godine. Sve u svemu, podrška radikalnim partijama levice i desnice verovatno će biti veća za dva procentna poena", rekao je Federle.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: Beta/AP
