Poslanici Evropskog parlamenta ukupno na poslovima "sa strane" zarade više od 6,3 miliona evra godišnje, pri čemu prednjače evroposlanici krajnje desnice, pokazao je novi izveštaj.
Neki od tih poslova su iz domena javne odgovornosti i za njih evroposlanici dobijaju minimalne naknade, navodi se u izveštaju Transparensi internešenela (TI) objavljenom 12. decembra čije rezultate prenosi portal EUObserver.
Međutim, veliki broj uključuje veoma unosne poslove za korporacije koje aktivno lobiraju za politike EU i to je ono što izaziva zabrinutost zbog mogućeg sukoba interesa.
Zvanično su uzgredni poslovi dozvoljeni sve dok to ne "utiče neadekvatno" na rad evroposlanika. Od njih se traži da prijave potencijalni sukob interesa ali ih to ne sprečava da preuzimaju uloge koje bi mogle da budu suprotne njihovim zakonodavnim dužnostima.
Navode se i neki primeri, poput Kristine Singer, nemačke političarke iz grupe Obnovimo Evropu koja je u parlamentarnom odboru za poljoprivredu ali zarađuje i 5.500 evra mesečno kao predsednica Bavarskog poljoprivrednog udruženja.
To je pak relativno mala suma u poređenju sa onim što dobija Filip Turek iz češke Partije motorista. Taj novoizabrani evroposlanik, bivši trkač, zarađuje 120.000 evra godišnje kao slobodni konsultant u automobilskoj industriji.
Turek je i član parlamentarnog odbora za životnu sredinu koji je odgovoran za postepeno isključivanje iz upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
Dalje se navodi da je problem u tome što evroposlanici sami mogu da odluče da li je nešto sukob interesa. Kako se navodi, čak i posle afere Katargejt 2023. generalni sekretar parlamenta rekao je da su "poslanici lično odgovorni za sadržaj njihovih prijava".
U Parlamentu su rekli i da nema pravnog osnova da se od poslanika traži da dokažu ono što su naveli u prijavi.
Međutim, "etički sistem u kome evroposlanici mogu da imaju tako širok spektar sporednih poslova nije pogodan", rekao je za EUObsever jedan visoki službenik TI-EU.
Nedostatak pravila sam po sebi stvara probleme jer nije uvek jasno šta predstavlja sukob interesa. Evroposlanici inače mogu da traže smernice od savetodavnog odbora za ponašanje poslanika.
Podaci TI pokazuju da je 18 od 20 onih koji najviše zarađuju iz partija krajnje desnice. Poslanici grupe Evropski konzervativci i reformisti (ECR) u proseku imaju sporedne prihode od 55.000 evra a oni iz Zelenih manje od 10.000.
TI je utvrdio da se gotovo tri četvrtine evroposlanika bavi i dodatnim aktivnostima pri čemu četiri petine toga čini članstvo u odborima. Takođe su 7% akcionari ili vlasnici kompanije.
Osnovna plata evroposlanika je nešto više od 100.000 evra godišnje nakon oporezivanja, plus 350 evra dnevnice kada su u Parlamentu.
Utvrđeno je i da 14 evroposlanika više zarađuju od posla "sa strane" nego kao izabrani zvaničnici. Ne postoje ograničenja koliko dodatnih poslova mogu da imaju ili koliko mogu da zarade.
Nakon Katargejta pravila o prijavljivanju zarada za evroposlanike su pooštrena ali su, smatraju u TI, i dalje slaba.
Iz te organizacije pozivaju da se evroposlanicima potpuno zabrane plaćene ili neplaćene uloge u kompanijama koje žele da utiču na kreiranje politika EU.
Izvor: Dnevni evropski servis
Foto: EP
